Доктори, проф. Э. Шерназаров



Download 27,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet123/392
Sana27.03.2022
Hajmi27,26 Mb.
#513337
1   ...   119   120   121   122   123   124   125   126   ...   392
Bog'liq
Zoologiya (xordalilar) - S. Dadayev, Q. Saparov

-
4
.
102-расм. Баканинг тана булими умурткаси: А-умумий куриниши, Б-буйига кесими: 1-
умуртка танаси,2-устки ёйи, 3-орка мия канали, 4-остист усимтаси, 5-кундаланг усимтаси, 6-
кушувчи усимтаси.
155
www.ziyouz.com kutubxonasi


Оёк скелети ва уларнинг камарлари. 
Амфибияларнинг елка камари 
юк;ори учи билан хайвоннинг корин томонига йуналтирилган ёй шаклида 
булади. Ёйнинг хар иккала (унг ва чап) ярми куйидаги асосий элементлардан, 
яъни курак, коракоид ва прокоракоид тогайдан ташкил топган булиб, 
курукликда яшовчи умурткали хайвонлар учун хосдир (103-раем). Ана шу 
учта асосий элемент эркин скелетнинг узаро бирикадиган жойида бир-бирига 
дуч келади. Булардан курак шу бугимнинг дорзал (орка) томонида, коракоид 
билан прокоракоид эса вентрал (корин) томонида жойлашган.
103-расм. Баканинг олдинги оек ва елка камари скелети: 1-елка суяги, 2-елка
суягининг боши, 3-елка олди суяги, 4-тирсак суяги, 5-билак суяги, 6-тирсак усимтаси, 7 -
билагузук, 8-кафт, 9-бармок фалангалари, 10-кур ак, 11 -курак усти тогайи, 12-коракоид, 13-
елка суягининг бошчаси бирикадиган бугим чухурчаси, 14-прокоракоид тогайи, 15-умров,
16-туш суяги, 17-т^ш олди суяги, I-редукцияга ураган биринчи бармок, II-V-тулик
ривожланган бармоклари.
Сувда хамда курукликда яшовчилар курак суягининг проксимал кисми 
хондрал суяклашган, дистал кисми эса тогайдан иборат булиб, курак усти 
тогайи деб аталади. Тогай прокоракоид устида коплагич суякдан иборат умров 
суяги жойлашган. Коракоид усти тогайи елка камарининг вентрал кисмини 
ташкил этади. Ундан олдинги томонга туш олди суяги, кейинги томонига эса 
туш суяги урнашган. Туш олди ва туш суякларининг учлари тогайдан ташкил 
топган. К,овургалар булмаганидан туш суяги ук скелетига кушилмаган, кукрак 
кафаси йук, шунга кура олдинги оёклар камари туш элементлари билан 
биргаликда мускуллар орасида эркин ётадиган ёй хосил килган. Бу амфибиялар 
учун хосдир.
Амфибияларнинг олдинги оёклар скелети уч булим: 1)елка, 2)билак ва
3)оёк кафтларидан ташкил топган. Оёкларнинг бундай булимларга булиниши 
курукликда яшовчи умурткали хайвонлар учун хосдир.
156
www.ziyouz.com kutubxonasi


Елка суяги узунчок найсимон хар иккала учи йугонлашган булиб, бу 
учлар эпифиз, уларнинг оралиги эса диафиз деб аталади. Елка суяги узининг 
проксимал учидаги боши оркали елка камарининг бириктирувчи чукурчасига 
кириб жойлашади. Унинг дистал учида тир сак суяги бирикадиган чукурча бор. 
Курукликда яшовчи умурткалилар жуфт оёклар ининг скелети схемасини 
тубандагича ифода этиш мумкин:
Олдинги оёк, I булим-елка битта елка (humerus) суягидан ташкил 
булган, П булим-билак 2 та суякдан: билак (radius) билан тир сак (ulna) дан 
иборат, Ш булим-панжа учта кенжа булимдан ибораТ.: 1-кенжа булим- 
билагузук (caipus) 9-10 та суякчалардан ташкил топган ва уч катор булиб 
жойлашади, 2-кенжа булим-кул кафти (metacarpus) бир катор 5 та узунчок 
суякдан иборат, 3-кенжа булим-бармок фалангалари (phalanges digitorum); хар 
бирида бир нечтадан суяк бор ва узунасига }фнашган беш катордан иборат. 
Кейинги оёк скелетларининг кисмлари олдинги оёклариникига ухшаш булади.
Кейинги оёк, I булим-сон суягидан (femur) ташкил топган, П булим- 
болдир 2 та суякдан: катта болдир суяги (tibia) ва кичик болдир суяги 
(йЬи1а)дан иборат, Ш булим- товон учта кенжа булимдан ибораТ: 1- кенжа 
булим- товонолди (tarsus) 9-10 та суякчадан ташкил топган ва уч катор булиб 
жойлашади, 2- кенжа булим-оёк кафти (metatarsus) 5 та узун суякдан иборат, 3-
кенжа булим- бармок фалангалари (phalanges 
digitorum); хар бирида бир нечтадан суяк 
булиб, узунасига урнашган беш катордан 
иборат (104-расм).
Думсиз амфибияларнинг оёк скелети бу 
схемадан тубандагича фарк килади: олдинги 
оёкда тир сак ва билак суяклари бир-биридан 
ажралмаган, кейинги оёкда катта ва кичик 
болдир суяклари хам бир-бирига кушилиб 
кетган. Кафт ва билагузук кисми суяклари­
нинг купи узаро бирикади. Оёк кафтининг 
проксимал 
катор 
ид аги иккита суякча узаяди 
ва кушимча таянч хосил килади, Бу думсиз- 
ларнинг сакраб харакат кшшшига мослашган 
белгиларидандир.
Кейинги оёк камари, яъни тос камари 
шароитга бир канча мослашган булсада, бош­
ка курукликда яшовчи хайвонлар тос камари- 
даги каби уч жуфт элементдан ташкил топган. 
Бу элементларнинг проксимал учлари куши­
либ, куймич косасини ташкил этади. Агар 
куймич косасини ён томондан кузатсак, унинг 
устида ёнбош суяк жойлашганини курамиз. 
Камарнинг 
колган 
иккита 
элементидан 
бириков кисми тогайлигича колиб, унинг 
оркасидан куймич суяги жойлашган.

Download 27,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   119   120   121   122   123   124   125   126   ...   392




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish