Доктори, проф. Э. Шерназаров


,  Амфиумалар (Amphiumidae)



Download 27,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet134/392
Sana27.03.2022
Hajmi27,26 Mb.
#513337
1   ...   130   131   132   133   134   135   136   137   ...   392
Bog'liq
Zoologiya (xordalilar) - S. Dadayev, Q. Saparov

3, 
Амфиумалар (Amphiumidae) 
оиласига хозирги амфибияларнинг энг йи­
рик турлари киради. Айрим турларининг узунлиги 1 метргача боради. Оёклари 
яхши риожланмаган. 2 жуфт нимжон рудиментар оёги булиб, бармоклари 2-3 
та яхши ривожланмаган. Шунинг учун уларнинг оёклари юришга лаёкатсиз. 
Бир жуфт кузи тери остига яширинган. Нафас олиш органига упка билан бир 
каторда ички жабралари хам киради. Бошининг икки ёнида 1 тадан жабра 
ёрикдари бор. Бу оиланинг 1 та уруги ва 3 та тури бор, типик вакилларига 
угорсимон амфиума (Amphiuma means) ва учбармокли амфиумалар киради. 
Улар Шимолий Американинг жанубий шаркида таркалган. Узунлиги 70-100 см 
га боради. Хдётининг куп кисмини сувда утказади, яъни боткок, кулмак ва 
секин окар арик сувларида яшайди. Улар сувдан ташкарида анча в акт тура 
олади, Угорсимон амфиуманинг гавдаси усти кора рангда, корин томони оч 
рангда булади. Кундузи балчикка кумилиб, тунда фаол хаёт кечиради. 
Танасини илон каби кайириб сувда тез сузиб юради. Кишда балчик ичига 1 
метргача кумилиб уйкуга кетади. Кискичбака, чувалчанг, моллюскалар ва 
баликлар билан озикланади. Каттик парда билан уралган 50 тача тухумларини 
август ойларида сувдан ташкарида нам жойларга куяди. Ургочи амфиумалар уз 
тухумларини танаси билан спиралсимон ураб, ривожлангунга кадар химоя 
килади. Тухимининг ичида эмбирионининг ривожланишига 150 кун керак 
булади. Тухумдан чиккан личинкалари ташки жабраси оркали, вояга етганлари 
эса упка билан нафас олади. Личинкасидан вояга етган амфиумага айлан- 
гунгача 80-100 кун кетади.
Амбистомалар (Ambistomatoidea) 
кенжа туркумига факат битта амбис- 
томалар (Ambystomatidae) оиласи киради. Бу оиланинг вакиллари асосан 
Шимолий ва Марказий Америкада таркалган. Уларнинг умурткалари хам 2 
томондан ботик булади, яъни амфицел типда. Амбистомаларнинг териси текис 
булади. Думи йугон, ранги кунгир жигарранг очик доглари бор. Буйи 15-30 см 
гача боради. Саламандр ага ухшаш 4 та уруги ва 35 та тури бор. Уларнинг 
личинкаси (итбалигини) баъзан аксолотл дейилади ва личинкалик даврида улар 
купайиш (урчий олиш) хусусиятига эга, яъни уларда неотения ходисаси 
кузатилади, Умурткасиз хайвонлар билан озикланади, Оталаниши ички, 50 
тадан 500 тагача тухумини сувга куяди, личинкаси хам сувда ривожланади. 
Личинкаси шохланган ташки жабраси оркали нафас олади. Курукликда жинсий 
вояга етади. Асосий вакили йулбарсимон амбистома (Ambystoma tigrinum) 
хисобланади.
4. 

Download 27,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   130   131   132   133   134   135   136   137   ...   392




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish