Доктори, проф. Э. Шерназаров


- раем. А, Баканинг артериал системаси схемаси



Download 27,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet127/392
Sana27.03.2022
Hajmi27,26 Mb.
#513337
1   ...   123   124   125   126   127   128   129   130   ...   392
Bog'liq
Zoologiya (xordalilar) - S. Dadayev, Q. Saparov

107- раем. А, Баканинг артериал системаси схемаси: 
1-юрак коринчаси; 2-унг
юрак булмаси; 3-чап юрак булмаси; 4-артериал конус; 5-умумий уйку артерияси; 6-аорта
ёйлари системаси; 7-умров ости артерияси; 8-орка аорта; 9-умумий ёнбош артерияси; 10-сон
артерияси; 11 -куймич артерияси; 12-ичак-туткич артерияси; 13-упка артерияси; 14-тери
артерияси; 15-уйку «бези»; 16-ташки уйку артерияси; 17-ички уйку артерияси (вена конли
артерия кон томири кора рангга буялган, артериал ва аралаш конли артерия кон томирлари
чизикчалар (шгрихлар) билан кУрсатилган). 
Б. Баканинг веноз системаси схемаси: 1-веноз
синуси; 2-ташки буйинтурук вена; 3-ички буйинтурук вена; 4-терининг катта венаси; 5-
умров ости вена; 6-олдинги ковак вена; 7-кейинги ковак вена; 8-сон венаси; 9-куймич венаси;
10-ёнбош венаси; 11-буйрак копка венаси; 12-ичак ости венаси; 13-жигар копка венаси; 14-
жигар венаси; 15-корин венаси; 16-упка венаси; 17-буйраклар (веноз кон кора рангда,
артериал кон чизкклар ва аралаш кон нукталар билан кУрсатилган).
Шундай килиб, чап юрак булмасига артерия кони, унг юрак булмасига 
вена кони ва теридан артерия кони келади. Артерия ва вена кони юрак 
коринчасида аралашиб кетади. Амфибияларнинг бошидан бошка барча 
органлари аралаш кон билан таъминланади. Уларда иккита кон айланиш 
доираси хосил булсада, битта юрак коринчаси булганлиги туфайли бу дойр ал ар 
тулик ажралмаган.
Нерв системаси ва сезги органлари. 
Умурткали хайвонларнинг сув 
мухитидан куруклик мухитида яшашга утиши уларнинг марказий нерв
162
www.ziyouz.com kutubxonasi


системаси ва сезги органларининг кайта тузилиш ига х;амда мур аккабланишига 
олиб келади. Амфибияларнинг бош мияси, асосан олдинги мия нинг яхши 
такомил этганлиги, яримшарларга аник ажралганлиги ва миячанинг кам 
ривожланганлиги билан балик миясидан фарк килади (108-расм). Яримшар-
л ар нинг ичида мустакил бушликдари 
-коринчалар булади. Олдинги мия 
яримшарларининг ривожланганлиги 
факат катталашганида эмас, балки ён 
коринчаларнинг тубидан ташкари ён 
деворлари билан устки томонида хам 
мия моддаси борлигида куринади, 
яъни амфибияларда хакикий мия 
гумбази хосил булади. Хидлов булак- 
лари мия яримш арларидан билинар- 
билинмас даражада чегараланган. 
Оралик миянинг устки томонини 
миянинг бошка булимлари салгина 
коплаб туради. Унинг устки томони- 
да эпифиз жойлашади. Оралик мия­
нинг тубидан мия воронкаси чикади, 
гипофиз шу мия воронкасига бирикади. Урта мия суякли баликларнинг урта 
миясига нисбатан бироз кичик. Миячанинг' яхши тараккий этмай колгани 
гавданинг бирмунча оддий харакат килиши билан боглик. Бош миядан суякли 
баликл ардаги га ухшаш, факат 10 жуфт бош мия нервлари чикади, чунки XII 
жуфт нерв (тилости нерви) мия кутисидан ташкарида туради. XI жуфт нерв 
(кушимча нерв) эса умуман тараккий этмаган. Орка мия бироз ялпоклашган 
булиб, хамма умурткалилардагидек елка ва чанок нерв чигалларини хосил 
килади 
Орка миядан думсизларда 10 жуфт нервлар чикади. Барча 
амфибияларда симпатик нерв системаси яхши тараккий этган хамда иккита 
нерв устунидан иборат. Улар умуртка погонасининг икки ёнида ётади ва 
торткичлар билан бир-бирига кушилган хамда орка мия нервлари билан 
туташган нерв тугунлари занжиридан ташкил топган булади.
Амфибияларнинг куриш органлари курукликда яшовчи умурткалилар 
учун характерли тарзда тузилган булиб, хавода анча узок масофадаги 
нарсаларни куришга мослашган. Бу мослашиш, асосан куз шох пардасининг 
буртиб чикканлиги, куз гавхарининг икки томонлама кабарик линза шаклида 
эканлиги ва кузни куриб колишдан саклайдиган харакатчан ков окларнинг 
борлиги билан ифодаланади. Аккомодация куз гавхарининг сурилиши билан 
юзага келади, аммо куз гавхари $роксимон усимта ёрдами билан эмас, балки 
махсус мускулнинг кискариши туфайли сурилади, уроксимон усимта 
амфибияларда, шунингдек, барча юксак умурткалиларда булмайди.
Эшитиш органи амфибияларнинг сувда ва курукликда хаёт кечириши 
муносабати билан яна хам мураккаблашади. Буларда ички кулокдан ташкари, 
яна урта кулок ёки ногора бушлиги хосил булади, унга эшитиш суякчаси- 
узанги суякча урнашган. Суякчанинг бир учи ногора пар дат а, иккинчи учи овал

Download 27,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   123   124   125   126   127   128   129   130   ...   392




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish