Dene tarbiya met



Download 1,16 Mb.
Pdf ko'rish
bet40/63
Sana22.02.2022
Hajmi1,16 Mb.
#82508
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   ...   63
Bog'liq
dene tarbiya met

самарадарлига тухталамиз. 
Мускулнинг ута зури=ишини оптимал йуналиши. Мускул кучи белгиланган фаолиятнинг 
йуналишига иложи борича я=инлаштириши, мослаштирилиши лозим. Масалан, найза 
уло=тиришда зур бериб танага тезлик беришимиз мумкин, лекин бу тезлик найзани 
уло=тиришдаги зарбга мосланмаса, сарфланаган куч самарасиз булади, найза режалаштирилган 
траекторияда учмаслиги мумкин, паст старт олишда тананинг о\иши 54 ва ы\ градусли бурчак 
щосил =илгандан сунг стартдан чи=ишнинг самараси турлича булади. Щисоблашлар 
курсатмо=даки, иккала ое=дан 1щ0 кг куч бирдан депсиниш ы\ градусдан старт олганда, кучнинг 
горизонтал йуналиши самарадорлиги 55, 6\ кг дан ошмас экан. Агар старт 54 градусда бажарилса 
депсиниш кучи самарадорли 105, щ0 кг булиши мумкин. 
Щаракат тезлигини ошириш гавдага тезланиш бериш учун унга анчагина куч таъсир этилиши 
лозим. У =анчалик кучли булса, танани фазода тазланиши шунчалик =ис=а ва=т ичида тез вужудга 
келади. Лекин тезлик бирданига ошмайди. Бунинг учун куч анчагина ва=т ичида таъсир этиб 
туриши зарур. Максимал тезлик олиш учун эса узо=ро= масофа лозим ва катта кучлик билан 
таъсир этиш фойдалидир. Ое=нинг тупга тегадиган устки =исмини =анчалик ор=ага чцзиб туп 


фойдаланилмо=да. Жисмоний маш=лар щилларининг купайишига инсоннинг мещнат фаолияти 
щам таъсир курсатди. Маълумки, мещнат жисмоний куч, чидамлилик, тезкорлик, ча==онликдек 
инсоннинг жисми (щаракат) сифатларининг маълум даражадаги таергарлиги унинг 
ривожланганлигини талаб =илади. 
Тарбия амалиетида, асосан, инсон мещнат фаолиятида =уллайдиган щаракатларини купро= маш= 
=илади. Жисмоний маш=нинг ривожланишида диний маросимларда. Байрамлардагир уйинлар, 
ра=слар, щарбий фаолиятидаги, санъатдаги онгли равишда бажариладиган ихтиерий харакатлар 
манба булиб хизмат =илади. Жисмоний маш=лар табиатининг табиий =онунини И М Сеченов ва И 
П Павловнинг илмий дуне=арашларида очиб берилган. Ихтиерий щаракат Сеченовнинг фикрича, 
онг ва а=л билан бош=арилади щамда бирор ма=садга йуналтирилган булади. Павлов эса 
щараактларни физиологик механизмини очиб щаракатлар бош мия пустло= =исмининг туплаш 
хусусияти билан бо\ли=лигини биринчи, иккинчи сигнал системаси, шартли щамда шартсиз 
рефлексларнинг актив иштирокида вужудга келишлигини илмий исботлади. 

Download 1,16 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   ...   63




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish