Dene tarbiya met


 Кучига ярашалилик ва индивидуаллаштириш услубий принципи



Download 1,16 Mb.
Pdf ko'rish
bet10/63
Sana22.02.2022
Hajmi1,16 Mb.
#82508
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   63
Bog'liq
dene tarbiya met

10.3. Кучига ярашалилик ва индивидуаллаштириш услубий принципи 
Индивиднинг =обилияти, имконияти, щусусияти, жинси еши жисмоний ривожланганлиги 
жисмоний тайергарлиги ва щоказалар бу принцип мазмунининг омиллари булиб, таълим 
жараенини бойитади. Таълим онгли муносабат ундаги фаолликни намоен булиши
укргазмаликнинг самараси, кучига ярашалилик, танланган фаолият ва индивиднинг щусусиятлари 
билан чамбарчас бо\ли= ва кузланган ма=садга тез эришишга олиб келади. 
Кучига ярашалилик организм щаетий фаолиятнинг маълум ишдаги яункционал щусусияти ва 
=обилиятини щисобга олишдир. Бу принцип =обилиятининг чегарасини ани=лай олиш талабини 
=уяди. Демак таълим жараени турли шароитда щилма-щил таш=и таъсирини щисобга олиш 
шу\улланувчи учун мейер танлай олишни та=азо этади. Меъер булиб турли ешдагиларнинг 
жисмоний маш=лар билан шу\улланиш дастурлари, улар учун белигиланган нормалар (жисмоний 
сифатлар учун) булиши назарда тутилади. Соби= иттифо= жисмоний тарбия тизимида «Мещнатга 
ва Ватан мудофаасига тайер» физкультура комплекси жамият аъзоларининг, барча ешдагиларнинг 
(6-60 ешгача) жисмоний тарбиясининг дастури ва жисмоний тайергарлиги нормаларини узида 
мужассамлаштирган булиб, кучига ярашалилик принципи талаблари чегарасидан чи=маган. 
Шу аснода 2000 йилининг 1 январидан бошлаб Узбекстон ащолисининг жисмоний тайергарлиги 
даражсини белгиловчи «Алпомиш» ва «Баршиной» махсус тест синовлари щаетга жорий этилди. 
Унда мамлакатимизнинг 6 ешдан 60 ешгача булган ащолиси жисмоний тайергарлигининг норма 
ва талаблари ишлаб чи=илиб улар таълимнинг =айд =илинган кучига ярашалилик принципи 
талаблари асосида яратилган. 
Жисмоний маш=лар билан шу\улланиш маш\улотларида меъерини ани=лаш учун тарбиячи билан 
тиббий ходимнинг биргаликдаги изланишларининг ащамияти катта. Маш= =илиш ор=али 
организм учун кучига яраша булмаган маш= меъерига айлантириб организмни зури=иш ор=али 
энергия сарфлашга системали мажбур =илишнинг салбий о=ибатлари щам щозирги кунда щам 
илмий щам амалий жищатдан далилланган. Маълу тайергарликка эга булган (спорт разрядли) 
шу\улланувчининг организми учун меъер щисобланган щажмдаги жисмоний маш=лар янги 
шу\улланишни бошлаган киши учун кучига яраша булиши мумкин, лекин уни меъер =илиб олиш 
ноту\ри ва у тарбия жараенида нохуш о=ибатларга сабаб булади. 
Жисмоний тарбияда кучига ярашалилик (меъер) узгарувчандир. Шу\улланишнинг маълум даврида 
бу меъерге чидаш учун катта жисмоний, рущий тайергарлик талаблари =уйилса, маълум ва=тдан 
сунг у кучига яраша булиб, меъерга айланади-буни тарбия натижасининг ижобий томонга 
узгариши деб =аралади. 
Маълумки янги щаракат базаси эскиси базасида шщаклланади. Шу сабабли жисмоний тарбия 
жараенида асосий щал =илувчи ролни маш=ни узлаштириш эгаллайди. Материални шундай 


бараварига айтиладиган айтишувлар киритилиши таълим жараенидаги вазифаларни щал =илишга 
зур =изи=иш уй\отади ва фикрлашни шакллантиради. 
Жисмоний тарбия жараенида о н г л и а н а л и з ва жисмоний м а ш = н и б а ж а р и ш д а н а 
з о р а т дан фойдаланиш таълимнинг принципиал механизмларидан биридир. 
Онгли равишда бажарилаетган «ихтиерий щаракат» нинг мощиятига етиб, унинг бажарилиши 
техникаси асоси, звенолари, деталларини назорат =ила олишнинг ащамияти таълим жараенида уз 
самарасини бериши илмий-амалий исботланган. 
Абельскийнинг тажрибаси буйтча шу\улланувчиларни сакраш техникасига ургатиш учун 1\0-150 
уриниш тавсия =илинган. Уринишлар тугаллангандан сунг шу\улланувчилар билан шу 
щаракатнинг тузилиши, бажариш техникаси щ=идаги сущбатлар, дискуссия натижаси ута 
=они=арсиз булган. 
Навбатдаги гурущга эса маш= техникаси унинг тузилиши, щаетий-амалий ащамияти ща=ида 
етарли даражадаги назарий тайергарликдан сунг маш=ни бажариш тавсия =илинганда, 
шу\улланувчилар \-\ уринишдан кейин маш= техникасини осонгина узлаштириб олганликлари 
кузатилган. 
Амалиетда ю=ори малакали спортчилар маш=ни спорт техникаси автоматлашган даражада, яъни 
щаракатни олий ма=омда бажара олишни уз олдиларига ма=сад =илиб =уядилар. Механик 
равишда тушунмай кур-курона, та=лид тарзида маш= =илишнинг самарасизлиги сурункали маш= 
=илиш жараенида меъеридан орти= энергия сарфлашга шу\улланувчида шу щаракатда нисбатан 
совиш, «то=атсизликни» шакллантиради. Шунинг учун онгли тащлил-уз щаракатини бащолай 
олиш, у=итиш жараенининг чузилиб кетишини олдини олади. 
Онгли анализда маш= техникасини тащлили билангина чегараланмай, уни биомеханик математик 
щисоблаш, биоритмика ва спорт меторлогиясининг =онуниятларини назарда турган щолда 
шу\улланувчининг анатомия, спорт физиологияси, биохимия сощаларидаги билимларга ьаяниш 
тушунилади. 
Тезликни талаб =илувчи маш=лар ва=тнинг микроинтервалини, гимнастика жищозларидаги 
маш=лар эса щаракатнинг фазодаги чегараларини, щаракатнинг ют=азилаетганлигини щис 
=илишдек талабларини =уяди, бу уз навбатида, ищтиерий щаракатларнинг бажарилишини онгли 
назорат =илишга ургатиади. 
Маш=ни бажаришдан олдин уни тузилиши, намоен =илиниши, ифодаси, фикран куз олдига 
келтира олиш ( «идеомотор тренировка»)-онглилик принципининг асосий воситаларидан биридир. 
Фаоллик асосан муш\улотларда шу\улланувчиларнинг барчасини тугал банд =илиш, улар 
фаолиятини «фронтал», «гурущли» ташкиллаш ор=али, асосий жищозлар енига =ушимча спорт 
анжомлари =уйишлик тайергарлик ва маш=дан сунг бажара бошласалар, уз-узидан шу\улланувчи 
маш=ни муста=ил бажаришга уринишини вужудга келтиради. 
Таълим жараенида уйин ва мусоба=а («Жисмоний тарбиянинг услублари» мавсузига =аралсин) 
методларининг =улланиши, спорт майдони, маш\улот утказиладиган жойларнинг бадиий 
жищозланиши гигиеник орасталиги, таълим жараенида шу\улланувчиларда жонбозлик 
(инициатива) курсатиш, вазифани щал =илиш учун жавобгарлик щиссасини уз буйнига олабилиш, 
маъсулиятни щис этиш ва узлаштириш жараенига ижодий ендошишни тарбиялайди. 

Download 1,16 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   63




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish