Дала экинларининг асосий зараркунандалари



Download 3,6 Mb.
bet175/356
Sana13.01.2023
Hajmi3,6 Mb.
#899408
1   ...   171   172   173   174   175   176   177   178   ...   356
Bog'liq
Яхонтов В.В

Кураш чоралари. Бу зараркунандаларга қарши кураш махсар чипор қанот пашшасининг ғумбаклари қишлайдиган ва ҳар икки тур пашшанинг сўнгги авлоди яшайдиган бегона ўтларни йўқ қилиб туришдан иборатдир.
Махсар пашшаси кўплаб урчийдиган жойларда махсарни эрта муддатда экиш маъқул. Вояга етган пашшаларга қарши махсар экинига ғунчалаш даврида гектарига 15-20 кг ҳисобидан ДДТ дустини чанглаш ҳам яхши натижа беради.

Чумоли


(Рогтиае)
Зарари. Чумоли Марказий Осиёда кўпинча ерёнғоқ экинига, экилган ва етилаётган уруғини еб анча катта зиён етказади.
Тарқалиши. Марказий Осиёда ерёнғоғига зарар етказадиган чумолиларнинг тур таркиби шу вақтгача аниқланган эмас. Шимолий Кавказда ерёнғоққа зарар етказадиган чумоли-Solenopsis fugax L. дан иборат эканлиги аниқланган (Шчеголев ва Струкова). Чумолининг бу тури Марказий Осиёда ҳам кўп бўлганидан, шу ерда ҳам ерёнғоқда зарар етказади, деб тахмин қилиш мумкин.
Бу чумоли Марказий Осиёда, Шимолий Кавказда, Европанинг кўпгина қисмида, Яқин Шарқ мамлакатларида, Шимолий Африкада ва Японияда учрайди.
Таърифи. Чумолининг ишлайдигани 1,5-2,5 мм, урғочиси 6 мм катталикда бўлади; ишчи чумоли сариқ, урғочи чумоли тўқ қўнғир тусда; чумолиларнинг қорни овал шаклда; қорин банди қорин сегментининг иккинчиси ўртасидан ажралади. Личинкаси ва ғумбаги оқ рангда, ғумбак чумолига айланиш олдидан сарғиш тусга киради.
Ҳаёт кечириши. Бу чумоли маданий ўсимликларга зарар етказиши билангина эмас, балки бунинг уясига яқин жойлардаги бошқа тур чумолиларнинг тухумини, личинкасини ва бошқа запасларини ташиб еювчи тур сифатида ҳам машҳурдир.
Бу тур чумолининг ини ерда мураккаб шохобчалардан, кўпинча бошқа тур чумолилар инига туташган айланма каваклардан иборатдир. Чумоли ерёнғоқ дони ичига кириб, унинг анчагина қисмини кемиради, доннинг қолган қисми чириб кетади. Бу чумолининг ҳаёт кечириши асосан юқорида баён қилинган ер чумоли (Меssor structor Latr.) ҳаётига ўхшайди.
Кураш чоралари. Solenopsis fugax L. чумолисига қарши кураш чоралари ер чумолисига қарши кураш тадбирларидан фарқ қилмайди.



Download 3,6 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   171   172   173   174   175   176   177   178   ...   356




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish