Д. Раҳматуллаева, У. Ходжаева, Ф. Атаханова



Download 11,64 Mb.
Pdf ko'rish
bet104/173
Sana10.07.2022
Hajmi11,64 Mb.
#768822
1   ...   100   101   102   103   104   105   106   107   ...   173
Bog'liq
5sRFIk6ZBgS73cJBidz0zCHmkm68UhAaf7lqF44b

цзи
ёки 
цзан 
билан маҳкамланган. 
Милоддан аввалги 213–йилда, Хитой қадимий анъаналарига кўра, 
йигирма ёшга етган йигитга биринчи марта расмий 
гуань
бош кийимини 
кийгизиш маросими ўтказилган. Хитойлик эркаклар бош кийимининг 
турлари кўп бўлган. Бош кийимсиз юриш ножоиз ҳисобланган. 
Маньчжурлар
15
Хитойни босиб олгач, хитойликларнинг ташқи қиёфаси 
кескин ўзгарган.
Мян
– хитой бош кийимлари орасида мураккаблиги, кўп маънони 
англатиши билан ажралиб туради. Мян
– 
тож бўлиб, императорларнинг 
тантанали маросимларда киядиган байрамона бош кийими саналади. Лекин 
шуниси ҳам борки, қадимда мянни амалдорлар ҳам кийган.
Хитой эркаклар либосида белбоғ ва бош кийим асосий роль ўйнаган, 
улар ўз эгасининг қайси табақага мансуб эканлигини билдирган. 
Хитойликлар пойабзалининг аксарияти енгилгина бўлиб, мато ва похолдан 
тўқилган. Бу пойабзаллар қадимда 
цзюй
, сўнгра 
ли
, кейинроқ 
се,
деб аталган. 
Матодан тўқилган аксарият 
семян 
пойабзалига безак берилган. Пойабзал 
пошнаси бир неча қават қоғоз ёки матодан қилинган. Тантанали 
си
туфлиси 
мағизлар, ҳошиялар билан безалган
.
Ёмғирли кунларда ёғочдан ясалган 
скамейкасимон усти очиқ 
цзи
пойабзали кийилган.
15
М а н ь ч ж у р л а р – Хитойнинг Дунбэй ўлкасида яшовчи элат. 


191 
Аёллар либоси. 
Хитой аёллари эркаклар сингари узун кўйлак ва кенг 
иштон кийган. Устки кийим 
ишан
ҳам эркакларникига ўхшаш бўлган. Фақат 
Тан даврига келиб, аёллар кофта ва юбка кия бошлаганлар.
Аёллар либоси эркакларникидан аксарият ранг–баранг безакларга 
бойлиги билан ажралиб турган. Бундай безаклар одатда 
туань
деб аталган 
ва доирага олинган. Бу доирага кирган безаклар ўз рамзий маъносига эга 
бўлган. Олча ва наргиз гуллари қиш, саллагул – баҳор, нилуфар – ёз ва қуёш, 
хризантема – куз фаслини англатган. Кейинчалик оилавий бахт рамзи 
ҳисобланмиш капалакни тасвирлаш кенг урф бўлади. Тасвирдаги ўрдаклар 
жуфтлиги эр–хотин бахтини билдиради. Бора–бора

Download 11,64 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   100   101   102   103   104   105   106   107   ...   173




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish