Чингиз Айтматов. Оккема (кисса) Чингиз Айтматов оцкема цисса


Чингиз Айтматов. Оккема (кисса)



Download 1,99 Mb.
Pdf ko'rish
bet33/62
Sana24.03.2022
Hajmi1,99 Mb.
#507216
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   62
Bog'liq
chingiz aytmatov oqkema qissa

Чингиз Айтматов. Оккема (кисса)


энгашиб, болани эгарга кутариб олди-да, йуртиб кетди. Бу мактаб кургур якин орада 
булгандами, боланинг узи гиз этиб бориб келаверарди. Шунинг учун бутун йул буйи тухтамай 
йиглади, чол уни х,еч нима билан овутолмади. Мактабга хдм хунграб йиглаган холида олиб 
келди. Даре бошланиб кетган эди. Тугри синфга олиб кирди.
Мумин муаллима олдида кайта-кайта узр сураб, бунинг бошка такрорланмаслигини айтиб 
суз берди. Лекин хдммасидан хдм чол кечиккани учун набирасининг куйиб-пишганини ва 
зорланиб йиглаганини куриб изтироб чекди. «Илохим мактабни хдмиша шундай севсин-да»,- 
хаёлига келтирди у. Хархолда болапакир нимага бунчалик йиглади. Демак, юраги да бир армон 
бор-да...
Хозир хам ёгочнинг атрофида чарх уриб, гох у томонига, гох, бу томонига чопиб утаР, 
тогдан тезрок пастликка сиргалиб тушеин, х,еч каерга илиниб колмасин деб, ёгочнинг остига 
пишанг солиб, итариб бораркан, Муминнинг хаёлидан набираси кетмасди - нима булди экан-а?
Уразкул эса шошмасди. У отни етаклаб борарди. Бу ерда куп шошиб булмайди - узун, тик 
нишабликдан киялаб юришга тугри келади. Лекин унинг гапини инобатга олиб, ёгочни шу ерда 
колдириб, кейин келиб олиб кетиш мумкин эмасми? Эх,, куч-куввати булгандами, ёгочни 
шартта елкасига куйиб, дарёдан утган ва машинага ортиладиган жойга элтиб ташлаган буларди. 
Мана-е, олинглар ёгочларингни ва йуколинглар. Муминнинг узи булса набирасининг олдига 
отилган буларди.
Кдёкда дейсиз, булар хомхаёл. Хали тошлар ва шагалликлардан юриб киргокка етиш, сунг 
кечувдан ёгочни от билан судраб нариги томонга олиб утиш керак. Отнинг силласи куриди - у 
тогда канча паст-баландликларга чикиб тушмади... Ишкилиб, охири бахайр булсин, агар ёгоч 
дарё уртасида тошларга илиниб, ёки от кокилиб йикилиб тушеа иш чаток!
Улар сувдан кечиб утишаётганда Мумин бобо дуо килиб турди: «Узинг кулла, Шохдор она 
бугу, илохим ёгоч илинмасин, илохдм от йикилмасин». Этикларини елкасига ташлаб, 
иштонининг почасини тиззасидан юкори шимариб олган ялангоёк Мумин бобо кулда пишанг 
билан сувда сузиб бораётган ёгоч ортидан аранг етиб улгурарди. Ёгочни окимга кия килиб 
судрашарди. Дарё суви канча тоза ва тиник булса, шунча сову к хдм эди. Кузнинг суви-да.
Чол бунга бардош берарди: Майли, оёк узилиб тушмайди. Ишкилиб, ёгоч тезрок олиб 
утилса булгани. Барибир ёгоч илиниб колди, аксига олгандай, сертошли ерга келганда такка 
тухтади. Бундай хдлларда отга жиндай дам бериб, кейин яхшилаб бир «чу!» дейилса - кучли 
силтов билан ёгочни тошлар панжасидан тортиб олса булади. Лекин отга миниб олган Уразкул 
толикиб кучдан кетган жониворни камчи билан аямай савалади. От орка оёклари билан 
чуккайиб, сиргалиб, кокиниб кетар, лекин ёгоч жойидан кузгалмасди. Чолнинг оёклари музлаб 
колди, кузи тина бошлади. Боши айланди. Жарлик, жарлик устидаги уРМ0Н> осмондаги 
булутлар пастга туша бошлади, дарёга шунгиб, шух окимда сузиб, яна жойига кайтди. 
Муминнинг мазаси коча бошлади. Лаънати ёгоч! У куриб ётганда эди, бошка ran эди, сувда узи 
сузиб кетарди. Буни эса х,озиргина киркишди-ю, дарров дарёга судраб тушиш-ди. Ким ахир 
шундай килади! Окибати шу булади-да. Уйланмай килинган ишнинг охири вой. Кдйрогочни 
курисин деб ташлаб келишга Уразкулнинг раъйи йук- Инспекциянинг кузи тушиб колса, 
такикланган урмондан кимматли дарахтларни угирликча кирккан, деб акт тузади. Шунинг учун 
хам киркилган ёгочни шу захотиёк гумдон килиши керак.
Уразкул укчаси билан отни никтар, камчи билан бошига урар, сукинар, худди хдммаси учун 
гуё у, Мумин айбдордек, чолга бакирарди, ёгоч эса жойидан жилмасди, у баттар тошга урнашиб 
борарди. Чолнинг сабр-токати тугади. У бутун умрида биринчи марта газаб билан овозини 
баландлатди.
Туш отдан! - у Уразкулнинг ёнига жиддий бориб, уни эгардан тортди. - Отнинг 
тортолмаётганлигини курмаяпсанми? Х °зирок-туш!
Хайрон колган Уразкул жимгина буйсунди. Эгардан этиги билан тугри сувга сакради. Худди

Download 1,99 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   62




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish