Бухоро давлат университети


Сапиндошлар (Sapinaceaee) оиласи



Download 12,83 Mb.
bet44/93
Sana10.03.2022
Hajmi12,83 Mb.
#488702
1   ...   40   41   42   43   44   45   46   47   ...   93
Bog'liq
ботаника мажмуа2017 7

Сапиндошлар (Sapinaceaee) оиласи
Бу оилага тропик ва субтропикларда ўсувчи дарахт ва бу-талар киради. Филогенетик жихатидан зарангдошлар оиласи-ra яқин туради. Барглари мураккаб, тоқ патсимон. Гуллари айрим жинсли, бир уйли, зигоморф. Меваси 3 паллага ажра-ладиган кўсакча. Бу оилага 1500 туркумга мансуб 2000 га яқин тур .киради. Ўзбекистонда оиланинг совун дарахти (Koelreuiteria paniculata) номли тури манзарали дарахт сифатида экилади.
Тошбақатолнамолар (Rutales) қабиласи
Қабилага 15 та оила киради.
Тошбақатолдошлар (Rutaceae) оиласи
Оиланинг 150 та туркумга кирувчи 1500 тури мавжуд. Оила вакиллари асосан Австралия ва Жанубий Африкада кенг тарқалган бўлиб, улар дарахт, бута, лиана ва ўтлар­дан иборат. Барглари мураккаб, цитрусларда оддий, кетма - кет баъзан қарама-қарши жойлашган. Гуллари актино­морф, икки жинсли, гулқўрғони мураккаб. Мандарин (Citrus reticulata), лимон (C.limon), грейнфрут (C.paradisi) ва апелсин (Csinensis) лар шу оилага киради . Ўзбекистонда оиланинг тошбақатол - Haplophylum perforatum, тоғтурбид - Dictamnus angustifolius - қаби 2 туркумга мансуб 18 тури ўсади.
Ёронгулнамолар (Geraniales) қабиласи
Қабила 10 та оилани бирлаштиради. Ундан Ўзбекистонда кенгроқ тарқалгани ёронгулдошлар.
Ёронгулдошлар (Geraniaceae) оиласи
Ёронгулдошлар 5 та туркумга кирувчи 750 га яқин турни ўз ичига олади. Ҳаётий шаклига кўра бир ва кўп йиллик ўтлар ва айрим бутачалардан ташкил топган. Гулкосача ва гултожбарглари 5 тадан. Чангчиси 10 та. Гули актинаморф ёки зигаморф.
Ўзбекистонда оиланинг 4 та туркумга кирувчи 2 та маданий ва 18 та ёввойи тури ўсади. Булардан энг йириги ёронгул (гeranum) бўлиб, 12 тури асосан адир ва тоғларда таркалган.
Чилонжийданамолар (Rhamnales) қабиласи
Бу қабила битта чилонжийдадошлар оиласини ўз ичига олади.
Чилонжийдадошлар (Rhamnaceae) оиласи
Оилага 60 та туркумга оид 900 дан ортиқ тур киради. улар Ер юзида кенг тарқалган. Ўзбекистонда 3 та туркумга мансуб 6 та тури ўсади. Булар бута ва паст бўйли дарахтлардан иборат. Гуллари майда, кўримсиз,актиноморф 4-5 бўлакли, асосан икки жинсли. Меваси турлича.
Ўзбекистонда 3 та туркумга мансуб 6 та тури табиий ва 2 та туркумга оид 2 та маданий тури ўсади. Улар доривор ва озиқ-овқат ўсимликлар сифатида жуда қадрланади.

Download 12,83 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   40   41   42   43   44   45   46   47   ...   93




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish