Бухоро давлат университети


Барг-пояли – Bryopsida ёки Musci мохлар синфи



Download 12,83 Mb.
bet4/93
Sana10.03.2022
Hajmi12,83 Mb.
#488702
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   93
Bog'liq
ботаника мажмуа2017 7

Барг-пояли – Bryopsida ёки Musci мохлар синфи.

Бу синфга 700 туркум, 14500 дан (айрим олимларнигн аниклашича 18000 турни ташкил қилади. Бу синф вакиллари щимолий ва жанубий ярим шарда кенг тарқалган бўлиб , турли ноқулай шароитларга жуда чидамли. Шунинг учун ҳам ер шаридаги Ўсимликлар копламида улар катта фитоциюлогик роль уйнайди.


Жигарсимон мохларда гаметофит дорзо вентрал тузилишга эга бўлган бўлса, барг-пояли мохларда эса радиал тузилишга эга. Бу синф вакиллари поя, барг айрим вакилларида новдалар ҳам шакилланган. Поясининг асоидан ёки ётиб усувчиларда поя буйлаб, куп ҳужайрали ипсимон, шохланган ризоидлар тараққий этади. Барглари утрок,бутун томирли ёки томирсиз бўлиб, пояда зич жойлашган. Бази бир вакиллари органларида тукималар бир мунча дифференциялашган. Уларнинг кўпчилиги куп йиллик ўсимликлар .
Жинсий купайиш органлари поянинг учида, торф мохларида эса ён шожойлашган. Купинча жинсий органлар парафиз иплари ҳамда барглар билан ураб химоя вазифасини утайди ( какку зиғири).
Уруғланиш жараёнидан сўнг зиготадн споргон тараққий этади. Споргон жигарсимон мохлардан фарқ килиб, ташқи пўсти яшил хлорофилли бўлгани учун мустаккил озикланиш хусусиятига эга. Иккинчи фарқи буларда элотера булмайди. Кўпчилик барг пояли мохларнинг кўсакчаси ичида колонкаси мавжуд бўлиб, спора ҳосил килувчи (археспориал) тукима калонкани марказий қисмини ураб олган холда баъзи вакилларида гумбазсимон шакилда ўнга ўрнашган бўлади. Манашу археспориал ҳужайралардан спора ҳосил бўлади. Спора етилгандан кейин, кўсакча очилади, ёрилади, айрим вакилларида ( андреа мохларида ) кўсакча туртга бўлинади ва споралар ташқи мухитга чикади. Буларда претонема жигарсимон шохларга нисбаттан анча тараққий этган бўлиб, пластинкасимон ёки ипсимон. Протонемани ер устки қисми яшил, ер остида жойлашган қисми рангсиз бўлади. Протонемида кўрта клар тараққий этиб, ундан янги гаметафит усиб чикади.
Бу синф вакилларида ҳам вегитатив купайиш турлича: вегитатив танасининг айрим булаклари ёрдамида, поя, барг ҳамда ажралувчи кўрта клар тараққий этади. Бу кўрта клар шамол ёки сув ёрдамида таракалиб, янги гамитафит ўсади.
Шундай килиб уларнинг споралари, кўрта клар табиатда кенг тарқалганилги туфайли ундан усган гаметофит катта ўсимликкопламлаирини ҳосил килиб, тундра ўрмон зонаси ўсимликлари қопламида мухим роль уйнайди.
Барг – пояли мохлар синфи ( Флейшер М, В.Ф. Бротерус системасига кўра ) кенжа синфга бўлинади:
1.Сфагнумкабилар – Sphagnidae кенжа синф
2. Андреакабилар – Andreaidae кенжа синф
3. Яшил мохкабилар - bryidae

Download 12,83 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   93




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish