Бухоро давлат университети органик ва физколлоид кимё кафедра нефть ва газ кимёси фанидан


–жадвал  Баъзи табиий газ конларининг ҳажми таркиби фоизда



Download 1,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet3/10
Sana22.06.2022
Hajmi1,46 Mb.
#692771
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10
Bog'liq
лекция 5 (1)

5.2–жадвал 
Баъзи табиий газ конларининг ҳажми таркиби фоизда


 
Йўлдош газлар
нефт билан биргаликда қазиб олинади.
Нефт чиқишида уни юзасидаги газ босим камайиши билан нефтдан 
ажралади. Йўлдош газлар ёғли ҳисобланиб, газ бензин деб аталадиган 
енгил бензин ишлаб чиқариш учун манба бўлиб хизмат қилади.
Газ фракциялаш қурилмаси (ГФҚ) нефт – завод газларидан
нефтни ажратишда қуйидаги углеводород (90–96 % тозаликдаги)
фракциялар олинади.
– этан – пиролиз учун хом – ашё, мойларни депарафинлаш 
қурилмаси учун совутувчи, ксилол ва бошқалар ажралади;
– пропан – пиролиз учун хом – ашё. Сиқилган газ олинади, яъни 
совутувчи;
– изобутан – синтетик каучук саноати ва алкиллаш учун хом – 
ашё;
– н – бутан – пиролиз учун хом ашё, синтетик каучук саноати 
маиший сиқилган газ компоненти;
– изопентан – изопрен каучук саноати ва юқори октанли
бензин компоненти учун хом ашё;
– н – пентан – этил спирт олиш, пиролиз ва изомерлаш 
жараёнлари учун хом ашё.


5.3– жадвал
Нефт таркибидаги йўлдош газларнинг ҳажмий таркиби, %


Муҳим углеводород хом ашёси манбаи
нефтдаги йўлдош газлар ҳисобланади. 
Газоконденсат конларидаги газлар катта
миқдорда метан сақлайди, шунингдек таркибига
бензин, керосин кирувчи юқори молекулали 
углеводородларни, гоҳида дизел фракциясини кўпроқ 
сақлайди. Кейинги йилларда қидирилган ва
фойдаланишга топширилган газ конлари кўпчилиги 
газоконденсат турига киради. Бу конлардаги газлар 2,0–
5,0 % дан ортиқ суюқ углеводородларни сақлайди (5.4–
жадвал).
Нефт газ конденсатлари алканлари нафтенлар ва 
аренлардан ташкил топган. Шундай қилиб,
конденсатлардаги бу гуруҳ углеводородларини 
тарқалишида қатор ўзига хосликлар мавжуд. 


5.4–жадвал

Download 1,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish