Циклопарафинлар ва аренлар



Download 483,5 Kb.
bet1/8
Sana24.02.2022
Hajmi483,5 Kb.
#188676
  1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
3-дарс (Циклопарафинлар, Араматик углеводородлар ва СНларнинг галогенли бирикмалари)


3 – Дарс





ЦИКЛОПАРАФИНЛАР ВА АРЕНЛАР




ЦИКЛОПАРАФИНЛАР ВА АРЕНЛАР –

Циклоалканлар (циклопаpафинлар, нафтенлар, цикланлар, полиметиленлар) кабоциклик бирикмалар синфига мансуб бўлиб, СnH2n умумий формула билан ифодаланади. Бу ерда n3 бўлиши шарт. Циклоалканларни циклопарафинлар ёки нафтенлар, цикланлар деб ҳам аталади. 1883 йил Марковников томонидан Баку нефти таркибидан ажратиб олинган ва янги синф моддалар сифатида нафтенлар деб номланган.


Тузилиши. Изомерияси. Циклоалканларнинг номи тегишли тўйинган углеводородлар номи олдига цикло- олд қўшимчаси қўшиб ҳосил қилинади.



Циклоалканлар изомерларининг сони тегишли тенг углерод атомлари тутган алканлар изомерлари сонидан бир неча марта кўп. Бунга сабаб, уларда структура (тузилиш) изомерияси билан бир қаторда изомериянинг бошқа турларини ҳам мавжудлигидадир.


Масалан: С6Н14 таркибли алканлар учун бешта изомер мавжуд бўлса, С6Н12 таркибли циклоалканлар учун мавжуд бўладиган изомерларнинг сони 10 дан ортиқдир.


Агар ҳалқада битта ўринбосар бўлса, ундай бирикмалар учун стериоизомерия мавжуд бўлмайди. Икки алмашган циклоалканларда геометрик ва оптик изомерлар мавжуд бўлади. Масалан, буни 1,2-диметил циклопропан мисолида кўрадиган бўлсак:

Икки алмашган барча циклоалканлар учун (геминаль тузилишга эга бўлганларидан ташқари) геометрик изомерия мавжуд бўлади.
Олиниш усуллари. Циклоалканлар нефт таркибида бўлади. Уларни синтетик усуллар ёрдамида ҳам олиш мумкин:
1) Дигалогеналканлардан галоген атомларини рух металли ёрдамида тортиб олинганда циклоалканлар ҳосил бўлади:

2) Галогенкарбонилли бирикмалардан галогенводородни тортиб олиш орқали циклоалканлар олинади:

3) Икки асосли карбон кислоталар кальцийли ёки барийли тузларини қуруқ ҳайдаш ва ҳосил бўлган циклик кетонни қайтариш орқали циклоалканлар олинади.

4) Циклоалканлар саноатда асосан ароматик углеводородларни каталитик қайтариш, ацетилен ёки диен углеводородларидан олинади:

Ароматик углеводородларни қайтариб циклоалканлар олиш жараёни 200-300 атм босими остида боради.
Кейинги йилларда полшалик олима Ружечка икки асосли карбон кислоталарнинг торийли тузларини қуруқ хайдаш оркали ҳалқасида 30 ва ундан ортиқ углерод атоми сақлаган ёпиқ занжирли бирикмаларни синтез қилиб олди.

Download 483,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish