Бухоро давлат университети органик ва физколлоид кимё кафедра нефть ва газ кимёси фанидан


Ўзбекистондаги қатор газ конлари газоконденсатлари тавсифи



Download 1,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet7/10
Sana22.06.2022
Hajmi1,46 Mb.
#692771
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10
Bog'liq
лекция 5 (1)

Ўзбекистондаги қатор газ конлари газоконденсатлари тавсифи


Газконденсатларнинг 
углеводородлар
таркибини ўрганиб, уларни икки гуруҳга 
бўлиш мумкин:
– 
ароматик 
углеводородларга 
бой 
конденсатлар (Газли, Учқир);
– юқори парафинли ароматик
углеводородлари кам бўлган конденсатлар 
(Жанубий Муборак). 


4. Нефт таркибидаги суюқ алканлар
Нефтни енгил фракцияси углеводородлари. Бензин
фракцияси таркибига кирувчи С
5
дан С
15
гача алканлар одий
шароитда суюқлик ҳисобланади. Асосий 10 та нефт
конларидан олинган индивидуал углеводородларни таҳлили
асосида аниқландики, нефтни бензин фракциясини асосан 
оддий ўринбосарли углеводород бирикмалар ташкил этади. 
Ўз қайнаш ҳароратлари бўйича пентан, гексан, гептан, 
октан, нонан, декан ва уларнинг кўпчилик изомерлари
нефтни ҳайдашда ажратиб олинадиган бензин дистиллятлари
таркибига киради. Одатда тармоқланган занжирли
углеводородларнинг қайнаш ҳарорати мос равишдаги нормал
алканларникидан паст бўлади. С
5
– С
10
углеводородларнинг
изомерлари сони қуйидаги 8.10–жадвалда
келтирилган.


5.8–жадвал
С
5
 – С
10 
 углеводородлар изомерларининг сони


Нефтдаги алкан углеводородларнинг миқдори турлича
бўлади, рангсиз фракцияларда уларнинг миқдори 10 – 70 %
бўлиши мумкин. Тўйинган углеводородлар кимёвий нуқтаи
назардан нисбатан юқори мустаҳкамликка эгадир (оддий 
ҳароратда кўпчилик кучли таъсир қилувчи реагентлар таъсири
учун). Улар оксидланмайдилар, сульфат ва нитрат кислота
билан реакцияларга киришмайдилар. Уларнинг хлор ва
бошқа галогенлар билан реакцияга киришиш қобилиятлари
ниҳоятда паст. Махсус шароитларда метандан (400 
0
С)
метилхлорид, метилен–хлорид, хлороформ ва углерод тўрт
хлоридлар ҳосил бўлади. Юқори ҳарорат ҳамда махсус
катализаторлар иштирокида тўйинган углеводородлар 
Коновалов реакциясига (нитролаш реакцияси), тўйинмаган 
углеводородлар билан алкиллаш реакцияларига ҳамда
оксидлаш реакцияларига киришиши мумкин. Ҳамма ушбу
реакциялар саноат аҳамиятига эга. Юқори ҳароратларда 
алканлар термик парчаланади.


Назарий мумкин бўлган 35 та кондан

Download 1,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish