“Бухгалтерия ҳисоби” кафедраси



Download 5,53 Mb.
Pdf ko'rish
bet33/197
Sana10.06.2022
Hajmi5,53 Mb.
#653120
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   197
Bog'liq
9.ЎУМ-МҲХС- 2019-2020-11.09.2019

1-мисол 
Компания 2011 йил 1 апрелда қиймати 342000 ш.б. бўлган ускунани 
сотиб олди. Фойдали муддати 9 йил. Қолиқ қиймати йўқ. Бу ускунага компания 
тўғри чизиқли амортизация усулини қўллайди. Ҳар уч йилда ускунанинг айрим 
агрегатлари алмаштирилади. Бу агрегатлар қиймати 126000 ш.б.ни ташкил 
қилади.
Сотиб олгандан сўнг компания амортизация ҳисоблашда иккита алоҳида 
фойдали муддати турли бўлган компонентни ҳисобга олади: “А” компонент 
фойдали муддати 9 йил, қиймати 216000 ш.б. (342000-126000), “В” компонент 
фойдали муддати 3 йил, қиймати 126000 ш.б. 1 апрел 2014 йилгача 3 йил 
давомида компания ҳар ойда 5500 ш.б. (216000/9х1/12)+(126000/3х1/12) 
амортизация ҳисоблайди. 
2014 йил 1 апрелда агрегат 133200 ш.б. га алмаштирилди. Фойдали 
муддати ўзгармади. 
2014 йил 1 апрелда компания “В” агрегатни тўла амортизация қилгани 
учун, 0 қийматда ҳисобдан чиқаради ва ўрнига қиймати 133200 ш.б. бўлган 
янги “В” агрегатни асосий воситалари таркибига киритади. Ускунанинг янги 
баланс қиймати шу санага 277200 ш.б.ни ташкил қилади (342000-
5500х12х3+133200), шу жумладан, “А” компонент қиймати 144000 (277200-
133200) ш.б. га тенг. Келгуси 3 йил давомида (фойдали муддати ўзгармаса) 
ҳисобланадиган амортизация суммаси 5700 ш.б.ни ташкил қилади 
(144000/6х1/12+133200/3х1/12). 
Асосий воситалар объектининг айрим қисмларини алмаштирилиши ёки 
алмаштирилмаслигидан қатъий назар, нуқсонлар пайдо бўлганлигини аниқлаш 
учун мунтазам равишда катта кўламдаги техник кўрикларини ўтказиш шу 
объектдан (масалан самолётдан) фойдаланишни давом етишнинг шартларидан 
бири бўлиши мумкин. Ҳар бир катта кўламдаги техник кўрик ўтказилганда, у 
бўйича харажатлар тан олиш мезонлари бажарилганда асосий воситалар 
объектининг баланс қийматида қисман алмаштириш сифатида тан олинади. Ҳар 
қандай олдинги техник кўрик бўйича харажатларнинг активнинг баланс 
қийматидаги қолдиғи (ехтиёт қисмлардан ташқари) ҳисобдан чиқарилади. 
Бундай ҳисобдан чиқариш олдинги текширув харажатлари объект сотиб 
олиниши ёки қурилиши пайтидаги операцияда тан олинганлиги ёки 
олинмаганлигидан қатъий назар амалга оширилади. Зарур бўлганда, объект 
сотиб олиниши ёки қурилиши пайтидаги баланс қийматига қўшилган техник 
кўрик харажатларини аниқлашда шу каби келгуси текширув харажатларнинг 
баҳоланган суммасидан фойдаланиш мумкин. 

Download 5,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   197




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish