Йигин жараёнларининг характеристикалари асосий тушунча ва коидалари. 1.Машиналарни таёрлаш жараёнида йигишниниг ахамияти. Йигиш иши ишлаб чикариш жараёнида охирги боскич хисобланади. Бунда алохида детал ва кисмлардан тайёр махсулот йигилади. Йигиш ишининг сифати машиналарнинг ишлаш давридаги ишончлилигига ва чидамлилигига сезиларли таъсир этади.
Йигилган махсулот-машина-алохида деталларини бир-бирига етарли аникликда бириктирилмаса бу деталлар берилган аникликда тайёрланган булса хам ишлаш даврида сифатли ва ишончли ишламайди. Шунинг учун машинасозликда йигиш жараёнига катта ахамият берилади. Бунга янашуни кушиш мумкинки, йигиш ишининг хажми жуда катта; масалан, кишлок хужалиги машинасозлигида махсулотни тайёрлаш умумий иш хажмининг 20-30% ини йигиш иш хажми ташкил этади, бошка машиналарда эса йигиш иш хажми умумий иш хажмининг 40-60% гача боради.
Йигиш ишларига сарф буладиган вактга детални тайёрлаш учун сарф буладиган вактнинг нисбати, хамда йигиш жараёнинг алохида боскичларига сарф буладиган вакт ишлаб чикаришнинг турига ва йигиш усулларига боглик. Йигиш ишлари вакти механик ишлов бериш вактининг тахминан куйидаги фоизини ташкил этади:
якка тартибда ва майда майда серияли ишлаб чикаришда 40-50%; урта серияли ишлаб чикаришда 30-35%;
йирик серияли ишлаб чикаришда 20-25%;
оммавий ишлаб чикаришда 20% дан оз.
Йигиш турларининг синфланиши.
Йигишнинг уч хил тури мавжуд:
а) индивидуал келтириш тамоили буйича;
б)тулик узаро алмашувчанлик тамойили буйича;
в)индивудиал ва гурухли танлаш йули билан кисман узаро алмашинувчанлик тамойили буйича.
Индувидиал келтириш тамойили буйича йигим якка тартибда ва майда серия чикаришларда кулланилади. Бундай ишлаб чикаришларда детал механик ишлов берилгандан кейин, бунда чекли калибирлярсиз ишлов берилади, охирги шакл ва улчамини олиш учун ва детални урнатиладиган жойига келтириш учун кулда чилангарлик ишлови берилади. Тулик узаро алмашувчанлик тамойили буйича йигиш йирик серияли ва оммавий ишлаб чикаришларда детал механика цехида чекли калибрлар буйича ишлов берилади ва дастгохдаги оператциялар деталга керакли шакл ва улчам берилиши учун ишлов беришнинг охирги боскичи хисобланади.
Агар йигишда детал бириктириладиганбошка детал билан дастлаб сараланмасдан ёки танламасдан туташтирилса ва бунда бириктириш зарур ва кониктирувчи утказишни келтириш жараёнсиз хосил килинса, бундай йигиш тулик узароалмашинувчанлик билан йигиш дейилади, бундай йигишда оким буйича йигиш жараёнини ташкил этиш мумкин.
Бириктириладиган деталлар чекли калибрлар буйича, бирок катта допусклар билан тайёрланган булса, йигиш деталларининг улчами буйича дастлабки танлаб олиш йули билан амалга оширилса кисман узароалмашинувчанлик билан йигиш дейилади.
Бириктиришда керакли утказишни таъминлайдиган деталларни лчами буйича белгиланган допуск чегарасида тайёрланган ва йигишга келган хар кандай деталлар ичидан олиниши индивидуал танлаб олиш оркали ёки белгиланган допуск чегарасида улчамлари буйича гурухларга ажратиб олиш йули билан-гурухли танлов оркали олиш мумкин. Бундай йигиш йирик серияли ва оммавий ишлаб чикаришда кулланилади.
Узели йигишда махсулотнинг таркибий кисми йигма бирлиги (узел) йигиш объекти хисобланади. Умумий йигишда яхши махсулот йигиш объекти булиб хисобланади.