Болалар ва усмирлар физиологияси ва гигиенаси


Бош мияда нерв жараёнларининг динамикаси



Download 12,5 Mb.
Pdf ko'rish
bet76/301
Sana18.12.2022
Hajmi12,5 Mb.
#890821
1   ...   72   73   74   75   76   77   78   79   ...   301
Bog'liq
Bolalar va o\'smirlar fiziologiyasi va gigiyenasi B Sodiqov va b

4.3. Бош мияда нерв жараёнларининг динамикаси.
Кузгалиш ва торм озланиш — асосий нерв ж араён ларидир. Бу 
жараёнларнинг бош мияда б и р -б и р и г а муносабати, бирининг^фнини 
иккинчиси эгаллаши, уларнинг б и р - б и р и билан алмашиниш тезлиги 
нерв ж араёнларининг динамикаси дейилади.
Нерв жараёнларининг иррадиацияси ва концентрацияси
Кузгалиш ёки тормозланиш ж араёнларининг катта ярим шарлар 
пустлога бош за зисмларига тарзалиш и ва у ж ойларда ^ам зузгалган 
Зисмларни пайдо булиши зузгалиш ёки тормозланиш иррадиацияси 
дейилади. Агар зузгалиш ёки тормозланиш бир неча зисмлардан бир 
ж ойга тупланса, бу нерв ж ар аён лар и кон ц ентрацияси дейилади. 
Зузгалиш нинг ярим ш арларда тарзалиш ини электроэнцефалограмм а 
ёрд ам и д а ку зати ш мумкин. Ярим ш арлардаги зу згал и ш б о ш за
б у л и м л а р га т р а н с к о р т и к а л йул б и л ан — к у п р о з р е т и к у л я р
формациянинг узига хос булган толалари орзали тарзалади. М арказий 
нерв тизимида тормозланиш нинг тарзалиш и ретикуляр ф ормациядан 
ярим ш арларга келадиган тормозловчи- импулслар туф айли руй 
беради.
Н ерв ж араён ларининг иррадиация ва концентрацияси пайтида 
я р и м ш а р л а р п у с т л о г и д а г и т о р м о з л о в ч и с и н а п с л а р т а ъ с и р
www.ziyouz.com kutubxonasi


д о и р а с и н и н г у з г а р и б ту р и ш и б у ж а р а ё н л а р н и н г ч е г а р а с и н и
белгилайди. П устлоздаги зузгалиш иррадиацияси мактаб ёш игача 
болаларда ва усмирларда кучайган булади, ёш ошган сайин у камаяди. 
Зузгалиш концентрацияси мактаб ёш идаги болаларда эътибор билан 
тинглаш, у^иш , масалаларни ечиш ва бош залар асосида ётади.
Узаро индукция зод и саси
И .П .П а в л о в та ж р и б а л а р у т к а зи ш ж а р а ё н и д а т о р м о зл о в ч и
т а ъ с и р д а н с у н г зу зг а т у в ч и т а ъ с и р б е р и л с а , зу зг а л и ш ку ч л и
булганлигидан сулак ажратиш бир ярим баробар ортганлигини ёки, 
аксинча, мулжалли рефлекс пайтида тормозланиш кучайганлигини 
анизлаган. М усбат индукция деб, тормозланиш туфайли зузгалиш нинг 
кучайиши, м анф ий индукция деб, зузгалиш туфайли торм озланиш
ж араён ларининг фаоллашуви тупгунилади. Индукция ярим ш арлар 
пустлогининг зар ам а — зарш и зисм ларида ёки бир жойда, айнан бир 
вазтда ёки бир — бирининг )фнини эгаллайдиган кетма — кет булиши 
мумкин. Н ерв жараёнларининг бир — бирига утиш тезлиги индивидуал 
тасниф га эга булиб, бу ерда ку п р о з зузгатувчи ёки торм озловчи 
таъсирнинг кучи музим азамиятга эга. У заро индукция зодисаси одам 
ва зайвонлар заёти д а музим а^ам ияга эга. М асалан, биз бир иш ёки 
ф икр билан за т т и з банд булсак, таш зари д ан келган овозларга ж авоб 
бермаймиз. Бунинг сабаби шуки, кучли зузгалган зисмда доминанта 
учоги пайдо булиб, бош за зисмлардаги зузгалиш ларни тормозлайди.
М а н ф и й и н д у к ц и я бол ал ард а о со н зо с и л булади (а й н и з с а , 

Download 12,5 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   72   73   74   75   76   77   78   79   ...   301




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish