Болалар ва усмирлар физиологияси ва гигиенаси


Заракатлар  куп  такрорланганлиги



Download 12,5 Mb.
Pdf ko'rish
bet79/301
Sana18.12.2022
Hajmi12,5 Mb.
#890821
1   ...   75   76   77   78   79   80   81   82   ...   301
Bog'liq
Bolalar va o\'smirlar fiziologiyasi va gigiyenasi B Sodiqov va b

Заракатлар 
куп 
такрорланганлиги 
туф айли уларнинг автоматизм и ва 
кетма — кетлиги бош мияда узининг функционал изини золдирган. 
Ю зоридаги стереотип заракатларни нг 5фнига бош засини зам таълим 
ва тарбия давомида шакллантириш мумкин. Узувчи мактабдан келиб, 
пойафзалини ечиб, уни артиб ж ойига зуйиб, зулини ювиб, сумкасини 
Зар 
доим зуйиладиган ж ойига зу й и б ва очиб кераксиз дарсликларни 
олиб, 
к ерак ли да р сл и к л а р н и
у ъ ув
столига зуйиб, ечиниб, кейин 
овзатланиб, дам олиб, 
уйдагиларга ёр д а м
бериши 
м ум кин. Бунда 
зам
Заракатлар 
автоматик равиш да бажарилади. Албатта, иккинчи золда 
бола ж уда куп в а зт н и те ж а га н булади ва кун давом ида узи ва 
атроф дагилар учун фойдали булган ишларни купроз б аж ара олади.
С тереотипии ишлаб чизариш зийин, аммо уни ш акллантиргандан 
к е й и н с а з л а ш ж у д а з а м о со н , ч у н к и п у с т л о зд а ф у к ц и о н а л
кучланишлар булмайди. Динамик стереотип одатлар ва малакалар 
Зар бир одам нинг кун реж и м и асосида ётади. Болаликда ишлаб 
чизарилган стереотипларни узгартириш зийин. Ш унинг учун зам м а 
нарсаларни болага 5фгатиш керак. Боланинг усиши, ривож ланиш и, 
турмуш ш ароитларининг узгариши билан бош мияда маълум муддатли 
янги а л о за л а р п ай д о булиб, эс к и л ар и й узоли б, я н ги д и н ам и к 
стереотип зосил булади. Тугри таш кил этилган кун тартиби болада 
те т и к ва яхш и к а й ф и я т , 
уц и ш
ва и ж о д га, ту р л и у й и н л а р ва 
машгулотларга зи зи зи ш уйготади, унинг ривожланишига яхши таъсир 
к^фсатади.
4.4. Олий нерв фаолиятининг нейродинамик типлари
Олий нерв фаолияти типлари зази д аги таълимот таълим ва тарбия 
назарий м асалаларини шакллантириш учун алозида азам иятга эга. 
Болалардаги нерв тизими хусусиятлари унинг олий н ерв фаолияти 
асосидир. Нерв тизим ининг индивидуал хоссалари и рсият ва за ё т
т а ж р и б а с и г а б о гл и з. Бир х и л ш а р о и т д а б о л а л а р н и н г ш ар тл и
реф лектор ф аолияти одатда за р хил булади.
www.ziyouz.com kutubxonasi


И.П. Павлов зайвонлардаги куп йиллик таж рибалар асосида шартли 
р е ф л е к т о р ф а о л и я т и н и к у з а т и б н е р в ф а о л и я т и н и н г у й д а г и
нейродинамик типларини аж ратди. Бундай аж ратиш м арказий нерв 
ти зи м и д аги и к к и та ж а р а ё н : зу зга л и ш ва т о р м о зл а н и ш л а р н и н г
х у с у с и я т л а р и а с о с и д а б у л д и . Н е р в т и з и м и д а г и з у з г а л и ш ва 
торм озланиш уртасидаги учта асоси й белгилари: 
1
) зузгали ш ва 
тормозланиш ж араён ларини н г кучи; 
2
) зузгалиш ва торм озланиш
ж а р а ё н л а р и н и н г м у в о з а н а т и ; 3) з у з г а л и ш ва т о р м о з л а н и ш
ж а р а ё н л а р и н и н г з а р а к а т ч а н л и г и олий н е р в ф а о л и я т и ти п и н и
ш акллантириш ида етакчи ролини уйнади.
Ц у з г а л и ш в а т о р м о з л а н и ш ж а р а ё н л а р и н и н г к у ч и
н е р в
Зуж айраларининг иш зобилиятига боглиз. Кучсиз нерв ж араён лари
к у ч л и ва д а в о м л и н е р в ю к л а м а л а р г а ч и д а м л и э м а с . Б у н д а
З у ж а й р а л а р н и н г иш з о б и л и я т и ю з о р и э м а с д и р . К уч л и н е р в
Зуж айраларининг иш зобилияти жуда зам катта.
Цузгалиш ва т ормозланиш жараёнларининг мувозанати
уларнинг 
нисбати билан белгиланади. Б аъзан иккала ж араён лардан биттаси 
(Зузгалиш ёки тормозланиш ) устун роз булади. Б аъзан улар иккаласи 
мувозанатланган булади.
З у з г а л и ш ва т о р м о зла н и ш ж а р а ё нла р и ни н г % аракатчанлиги
Зузгалиш ва тормозланиш ж араён ларининг пайдо булиш тезлиги ва 
Зузгалиш золатдан торм озланиш золатига ва, аксинча, торм озланиш
Золатидан зузгалиш золатига утиш тезлиги билан белгиланади. Демак, 
нерв ж араёнлари жуда зам заракатчан ва инерт булиши мумкин.
Турли одамларда ю зор и д а курсатилган хоссаларн и н г нисбати 
турлича булади ва улар инсон олий нерв ф аолиятининг типиларни 
белгилайди. Олий нерв ф аолиятининг асосий к
5
ф иниш лари ирсий 
белгилар ва индивидумнинг усиш 
ва 
ривиж ланиш шароити билан 
боглиз.
Ш ундай зилиб , олий н ер в ф ао л и яти н и н г ти п и д еган д а нерв 
тизимининг хоссалари, ирсий дастури ва тарбияланиш шароити билан 
боглиз булган индивидуал хусусиятларини тушунамиз.
Асосий нерв хоссаларининг тасниф и асосида одамларда олий нерв 
ф аолиятининг хилма — хиллигини куриш имиз мумкин. И.П.Павлов 
тасниф ланиш и асосида олий нерв фаолиятининг зуйидаги: 
1
) кучли 
мувозанатланган заракатчан (лабил); 
2
) кучли мувозанатланган инерт;
3) кучли мувозанатлаш маган ва 4) кучсиз типларни аж ратди.
К у ч л и м у в о з а н а т л а н г а н ц а р а к а т ч а н ( л а б и л ) т и п .
Н е р в
Зуж айраларининг ю зори зузгалувчанлиги, уларнинг заракатчанлиги 
ва мувозанатланганлиги билан изозланади.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Кучли м увозанат ланган инерт тип.
Н ерв ж араён ларининг кучли 
булиши ва уларнинг заракатчанлиги унча ю зори эмаслиги билан 
таъриф ланади.
Кучли м увозанат лаш м аган тип.
Н ерв ж ар аён л ар и н и н г кучли 
булиши билан ва зузгалиш тормозланиш дан устун булиши (уларнинг 
мувозанатлаш маганлиги) билан таснифланади.
Кучсиз т ип
нерв зуж айралари н и н г суст иш зобилияти ва, демак, 
нерв ж ар аён лар и н и н г кучсизлиги билан таснифланади.
Айтиб утилган олий нерв фаолиятининг таснифланиши нисбийдир, 
чунки купинча турли типлар биргаликда булади ва улардан битта — 
иккитаси усту н р о з булиши мумкин. Олий нерв фаолияти типларини 
белгилаш з о з и р г и зам он ф и зи о л о ги я си д а 30 дан о р т и з булган 
к^фсаткичлар асосида амалга ошади.
И.П. П авлов к^фсатиб 
уттан
гуфтта типи юнон олими Гиппократ 
томонидан анизлаган туртта тем перам ентга мос келади. Гиппократ 
организм даги турли биологик сую зли кларни н г м издори турлича 
б у л га н л и ги у ч у н о д ам т е м п е р а м е н т и н и 4 та г у р у з г а б ул и ш
мумкинлигини к^фсатди. Гиппократни ф икрича танада зи зи ган зо н и
к ^ а й г а н киш и — сангвиникдир. Агар одам танаси таркибида сову з 
ш илимш из модда куп булса, у со ву ззо н осойиш та тип — ф легм атик 
булади. О р ган и зм д а ач ч и з саф роси купайган одам узини уш лаб 
олмайдиган — холерик типга мансуб булади ва танада зо р ай ган
саф рони булиши кучсиз тип меланхолик табиатли одамларга хосдир. 
Куриниб турибдики, Гиппократнинг сангвиник, флегматик, холерик 
ва м е л а н х о л и к т и п л а р и И .П . П а в л о в к у р с а т г а н о л и й н е р в
ф аолиятининг туртта типига мувоф издир. Гиппократ ва И.П. Павлов 
тасниф лари солиш тиргандан кейин осонликча зуйидаги атамалар 
ж у ф гл ар и н и ту зи ш мумкин: кучли, м увозан атлаш м аган тип — 
холерик; кучли мувозанатланган, заракатчан — сангвиник; кучли 
мувозанатланган, инерт тип — флегматик, кучсиз тип — меланхолик.

Download 12,5 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   75   76   77   78   79   80   81   82   ...   301




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish