Болалар ва усмирлар физиологияси ва гигиенаси



Download 12,5 Mb.
Pdf ko'rish
bet77/301
Sana18.12.2022
Hajmi12,5 Mb.
#890821
1   ...   73   74   75   76   77   78   79   80   ...   301
Bog'liq
Bolalar va o\'smirlar fiziologiyasi va gigiyenasi B Sodiqov va b

Зузгалишга 
сабаб булган таассурот кучли булганда). Махсус кузатиш
ва таж рибалар курсатадики, манф ий индукцияси бола зан чали к ёш 
булса, шунчалик тез ва осон зосил булади. Шу сабабли кичик ёш даги 
болалар билан у з о з ва бир турдаги машгулотларни узоз вазт утказиш
тавсия этилмайди. Узув ва тарбия машгулотлари олиб борилганда 
шуни эътиборга олм оз керакки 5 —7 ёшли болалар уз д и з з а т — 
эътиборларини 15 д ази за, 
8
— 10 ёш ли болалар 20 д ази за, 11— 12 
ёшлилар 25 д а зи за , 12— 15 ёш лилар 30 д ази загач а ф аол золатда 
жамлаб тура оладилар.
Алкоголли ичим ликлар та ъ си р и д а зу згал и ш м ар к азл а р и н и н г 
тормозланишини мисол зилиб келтириш мумкин. Бунда бош миянинг 
пустлоз зуж ай р ал ар и алкогол таъсирида ута зузгалиб, торм озланиш
Золатига утади. Бу торм озланиш п устл о з ости тузи лм аларин и н г 
тормозланишига олиб келади ва бу з а т т и з уйзуни келтириб чизаради. 
Ута кучли заяж о н зам кейинчалик б еф ар зл и кка олиб келади. Буни 
Зам зузгалиш кетидан тормозланиш келиши туфайли вужудга келади, 
деб тушунтириш мумкин.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Бош мияда ахборотнинг анализи ва синтези
Бош мияда оддий шартли реф лекс ^осил булиши ^ам анализ ва 
с и н т е з д а н и б о р а т . Д а с т л а б
а н а л и з 
( т а з л и л эти ш ) р е ц е п т о р
нейронларида, кейинчалик контакт нейрон ларда вуж удга келади. 
Олий анализ эса анализатор м арказларида одам ва ^айвон организми 
учун энг зарур сигналларнинг танланиши туфайли содир булади. Ярим 
шарлар пустлоги келаётган алозида таъсирларни бирлаш тириб 
синтез
Зила олади. Анализ ва синтез бош мияда бир пайтда юз бериш и 
мумкин.
Бош мияда дастлабки шартли сигналлар улар билан бирга келадиган 
барча комплекс таъ сирларга з$ам ш артли реф лекс асосида ж авоб 
шаклланади. Бу ^о д и са ш артли р е ф л е к с л ар н и н г 
генерализация
босзичи дейилиб, у ярим ш арларнинг турли зисм ларида кузатилади. 
Ш артли р е ф л е к с м у с т а ^ к а м л а н а б о р и ш и б и л ан у н и н г м ахсус 
марказлари аж рала бошлайди ва ало^идалик босзичи, яън и асосий 
сигналга зу ш и л ган сигн алл ар га н и сб атан ^ о си л булган ш артли
р еф лекслар суниш б о с зи ч и га утади. Бу п айтда зу зга л и ш яри м
ш арларда кон ц ен трац и ял ан ади ва сигналлар й и ги н д и си н и н г энг 
му^ими — ф ар зл аш вужудга келади.

Download 12,5 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   73   74   75   76   77   78   79   80   ...   301




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish