Богловчи моддалар технологиясининг кискача ривожланиш тарихи


Сувда қотадиган боғловчи моддалар



Download 11,51 Mb.
bet3/7
Sana14.07.2022
Hajmi11,51 Mb.
#794216
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
5-Маъруза

Сувда қотадиган боғловчи моддалар.
Юқоридаги схемада сувда қотадиган боғловчи моддалар классификацияси келтирилган. Унда саккиз турли боғловчиларнинг турланишлари ва группачаларга ажралишлари кўрсатилган. Схема асосан анорганик боғловчи моддаларга таалуқли. Кейинги даврларда боғловчи моддалар сафига эпоксид, полиэфир, фенолформальдегид каби моддалар асосида олинган кўпсонли органик бирикмалар келиб қўшилди. Шу туфайли уларни анорганик ва органик боғловчилар туркумига ҳам ажратиш адабиѐтда пайдо бўлмоқда. Анорганик моддалар қаторига юқоридаги схемаларда келтирилган гипстош ва оҳактош каби хом-ашъѐ асосида олинган боғловчилар, ҳамда портландцемент, гил тупроқ цементи, пуццолан цементи, шлак цементи каби минерал маҳсулотлар киради. Органик бирикмалар сафида эса глетглицеринли цемент, фуранли боғловчи кабиларни учратиш мумкин (18-жадвал).



Қотиш жараѐнига асосланаган классификация.
Биринчи группага украин олими А.А.Пащенко сув билан қорилганда гидрат ҳосил қилувчи барча анъанавий боғловчи моддаларни киритишни тавсия қилади. Бундай боғловчилар учун эса қуйидаги гидратация ва гидролитик диссоциация жараѐнлари характерлидир:
А + Н2О Аn Н2О
А + mН2ОАn Н2О + А (m-n) Н2О
А +В +m Н2ОАВ m Н2О
И ккинчи группага кирувчи моддалар - гил, битум ва деготь (смола) коагуляцияга оид боғловчи номи билан аталиб, аслида типик коллоидли системадан иборат. Уларнинг қотиши коллоидал эритмалардаги моддаларнинг ивиши, қуйилиши ѐки чўкиши туфайли рўѐбга ошади. Учинчи группага кирувчи богловчиларнинг қотиши ва мустаҳкамликка эришуви полимерлаш - макромолекулаларнинг жуда кўп марта такрорланувчи кичик молекула-элементлар звеноларининг ўзаро бирикиши ва поликонденсациялаш - эритмани кўп қуюқлантириш-зичлатиш реакциялари орқали ўтади:

Моддаларни классификациялашда автоклавли ва махсус боғловчи терминлари ҳам учрайди. Автоклавли боғловчиларнинг қотиш муддати гидротермаль ишлов бериш жараѐни билан аниқланади. Улар туйинган буғнинг 0,8-1,5 МПа тазйиқи остида автоклав номли усти ѐпиқ қозонда ўтақиздирилиб қиѐмига етказилади. Бундай боғловчилар қаторига одатдаги шароитда жуда секин котувчи - оҳак-кремнеземли, оҳак-шлакли, оҳак-кулли ва бошқа аралашмалар киради.


Махсус боғловчи моддаларнинг типик вакили сифатида кислотага чидамли цементни келтирса бўлади. Майда қилиб туйилган натрий кремнефторид билан кварц қумининг суюқ шишада қорилган бундай аралашмаси қурилиш конструкциялари ва ишлаб чиқариш аппаратларини органик ва минерал кислоталарининг кимѐвий таъсиридан яхши химоя қилади.Ушбу дарсликда асосан гидратацияли анорганик боғловчи моддалар технологияси батафсил келтирилади. Улар кўпинча минерал боғловчилари деб аталади. Шунингдек, поликонденсацияли боғловчи вакили сифатида эрийдиган шиша ишлаб чиқариш технологияси ҳам қисқача ѐритилган.
Махсус боғловчи моддаларнинг типик вакили сифатида кислотага чидамли цементни келтирса бўлади. Майда қилиб туйилган натрий кремнефторид билан кварц қумининг суюқ шишада қорилган бундай аралашмаси қурилиш конструкциялари ва ишлаб чиқариш аппаратларини органик ва минерал кислоталарининг кимѐвий таъсиридан яхши химоя қилади.Ушбу дарсликда асосан гидратацияли анорганик боғловчи моддалар технологияси батафсил келтирилади. Улар кўпинча минерал боғловчилари деб аталади. Шунингдек, поликонденсацияли боғловчи вакили сифатида эрийдиган шиша ишлаб чиқариш технологияси ҳам қисқача ѐритилган.

Download 11,51 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish