«Биохилма-хилликни сақлаш ва ривожлантириш» Республика илмий-амалий анжумани



Download 7,14 Mb.
Pdf ko'rish
bet293/454
Sana06.07.2022
Hajmi7,14 Mb.
#745631
1   ...   289   290   291   292   293   294   295   296   ...   454
Bog'liq
guldu-anjuman-17042020

Foydalanilgan adabiyotlar 
1.
Баратов П. Ўзбекистон табиий географияси .Т . Ўқитувчи ,1996. 264 бет. 


«Биохилма-хилликни сақлаш ва ривожлантириш» Республика онлайн илмий-амалий анжумани
Гулистон 2020 й. 17-18 апрель
297 
2.
Мильков Н.Ф.F.Человек и ландшафты. М.Мысль,1973.224 с. 
3.
Рафиков А.А. Природно-мелиоративнаяоценка земель Голодной степи 
.Т.Фан,1976.160 с. 
4.
Xodjimatov A.N. Vohalar landshaftlari.T. Adabiyot uchqunlari, 2017 .113 bet. 
5.
Чембарисов Э.И. , Бахритдинов Б.А.Гидрохимия речных и дренажных вод 
Средней Азии . Т. Укитувчи,1989.232с. 
ОҚ ОЛТИН ТУМАНИ ТУПРОҚЛАР ҚОПЛАМИ ТАВСИФИ. 
Машарипов Н.К.-доктарант., Норматов Ё.-ўқитувчи., Умаров Б.М. 
магистир. Гулистон давлат университети 
 
Сирдарё дарёсининг ўрта оқими чап соҳилининг ҳозирги водийси 
Мирзачўл территориясида қайир, I ва II қайирусти террасаларидан иборат. III 
терраса Мирзачўлнинг асосий майдонини ташкил этади. Мирзачўл Туркистон 
тизмасидан оқиб тушиб, чўлнинг жанубий чеккасида бир қанча ётқизиқ 
конуслар ҳосил қиладиган дарё ётқизиқларидан таркиб топган. Сирдарё, Зомин 
ва Сангзор ётқизиқ конуслари Мирзачўлнинг жанубий ва шарқий қисмларини 
ишғол қилади. Бу конусларнинг энг каттаси Сирдарё конуси ҳисобланади. 
Сирдарё конуси Мирзачўлнинг жанби-ғарбий бурчагида катта майдонни ишғол 
қилади. Конус оросига рельефнинг анча ёш шакиллари, Сирдарё водийси ва 
Шўрўзак, Еттисой, Сардоба ботиқлари ёриб кирган.[1] 
Мирзачўлнинг тупроқ қопламини илк бора Н.А. Димо 1907-1909 
йилларда ўрганиб ҳудуднинг дастлабки тупроқ харитасини тузди. Н.А.Димо 
1911-1916 йилларда Мирзачўлнинг жанубий-шарқий ва шарқий ҳудудларида 
қайта текшириш ишларини олиб бориб дастлабки тузилганган тупроқ 
харитасига бирмунча ўзгартиришлар киритган. 
Н.А.Димо ушбу тупроқ харитасида Мирзачўл ҳудуди тупроқларини 
ўзлаштиришга ёроқлилиги бўйича таърифлаб учта А, В ва Д тойифаларга ва 
саккизта тупроқ хилларига, шундан А тойфани тўртга ажратган. 
Оқолтин тумани Мирзачўлнинг марказий қисмида жойлашган бўлиб 
тупроқ қоплами суғоришдан олдин Н.А.Димо харитасининг А тойифсининг 3-
бандига тегишли бўлиб: 
А.Суғоришга ёроқли, сизот сувлари 6-20 м ва ундан чуқурда жойлашган 
махсус мелиоратив тадбирлар талаб қилмайдиган шўрланмаган тупроқлар. Бу 
тойифага Мирзачўлнинг марказий ҳамда Арнасой ботиқлигининг бутун ғарбий 
ва шимолий ҳудуди тупроқлари мансуб. 



Download 7,14 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   289   290   291   292   293   294   295   296   ...   454




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish