Бариев, Р. Ж раев, О. Алимов дала экинлари ма сулотларини сацлаш ва дастлабки


Цанд лавлаги ва бошца илдизмевалилар



Download 7,23 Mb.
Pdf ko'rish
bet30/78
Sana20.06.2022
Hajmi7,23 Mb.
#684647
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   78
Bog'liq
Дала экинлари махсулотларини саклаш ва дастлабки кайта ишлаш технологиялари (2)

5.1. Цанд лавлаги ва бошца илдизмевалилар
туррисида умумий маълумотлар
Бу гурух^а серсув, ширали цурук моддаси кам булган 
илдиз мевалилар киради. Усимликлар \а р хил ботаник он­
лайн (шурадошлар, соябонгулдошлар, карамдошлар, мурак- 
кабгулдошлар) вакили булиб, уларнинг оиласида бир, икки 
ва куп йиллик турлари учрайди. Узбекистонда аксарият х,ол- 
да икки йиллик турлари (цанд лавлаги, хашаки лавлаги, 
ш о л р о м
сабзи) экилмоада. Илдизмевалилар х^ар хил йуна 
лишда цулланилади. Цанд лавлаги 
1
^анд ишлаб чш^ариш 
учун экилади. Цолган илдизмевалилар озиц-ов^ат саноатида 
\ам да чорвачиликда ем сифатида фойдаланилади (6,7).
Илдизмевалиларнинг таркибида 10 фоиздан 30 фоизгача 
цуруц модда булади, уларнинг таркибида 
k
$
i i
мивдорда цанд, 
крахмал, тузлар, витаминлар (С,В, В
2
, Р, РР, К, Е, Н), ка­
ротин мавжуд. Таркибида сув кун булганлиги туфайли 
сацлаш цийин.
Илдизмевали усимликлар техника (цапд лавлаги), озиц- 
овцатда (сабзи, лавлаги, 
ш о л р о м

турп), чорвачиликда (ха­
шаки лавлаги, турнепс), табобатда (сачратци) дулланилади. 
^ишда к^каг б^лмаганда илдизмевалилар энг асосий ширали 
озиц б^либ цолади. Ем-хашак сифатида барглари х^ам ишла- 
тилади.
1\анд лавлаги цанд олиш ва молларга озуца учун стиш- 
тириладиган керакли техник экиндир. Илдизмевасида уртача 
17—20 фоиз ^анд моддаси бор.
Илдизмеванинг хрсили 4 0 -5 0 т/га булганда, гектардан 
7 - 8 т/га цанд туплаш мумкин, цанд заводларида шакар 
ишлаб чицарилгандан 
кейин шинни 
(патока) 
ва 
жом 
цолади. Шиннининг 10ФУ^ моддасида 60 фоиз 
1
^анд, 15 фо­
из азотсиз моддалар, 8—9 фоиз кул моддаси булади. Шин- 
нидан спирт, сут ва лимон кислотаси ишлаб чицарилади.


Жомнинг таркибида 15 фоиз цуру^я модда, 10 фоиз азотсиз 
моддалар, 3 фоиз клечагка, 0,7 фоиз кул, 0,1 фоиз мой ва 
1,2 фоиз оцсил бор. 100 кг цуруц жомнинг туйимлилиги 80 
озиц бирлигига тенг. Лавлагининг х^осили 30 т /га булганда, 
жомнинг чициши 24 т булади. Барги умуман илдизмева 
хрсилининг 30—35 фоизини ташкил этиб, туйимлилик хусу- 
сияти боннца усимликлар кукатидан кам эмас. Барг таркиби­
да 20 фоиз цуруц модда булади, шу жумладан 2 ,5 —3 ,5 ф о ­
из оцсил, 0,8 фоиз мой 100 кг баргининг туйимлилиги, 18— 
20 озиц бирлигига тенг (9-ж адвал).

Download 7,23 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   78




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish