Б. Туйчибоев, Б. Хдсанов узбек диалектологияси



Download 2,57 Mb.
Pdf ko'rish
bet13/36
Sana23.02.2022
Hajmi2,57 Mb.
#145945
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   36
Bog'liq
Bosim Toychiboyev, Boriboy Hasanov. Ozbek dialektologiyasi

И.И. Зарубин таснифи
Профессор И.И. Зарубин узбек шеваларини турт гурухга булиб 
тасниф кдпади: 
1) Хива; 2) Фаррона; 3) Тошкент; 4) Самарканд- 
Бухоро шевалари.
И.И. Зарубиннингбутаснифида узбек шевалари орасида катта урин 
тутган *озирги Узбекистоннинг анчагина худудига таркдлган к,ипчоц- 
ж-ловчи шевалар ва шимолий узбек шевалари хисобга олинмаган.
К.К. Юдахин таснифи
К.К. Юдахин узбек шевалари таснифининг икки вариантини тавсия 
этади: У узинипг дастлабки вариаптида узбек шеваларининг тожик 
тили билан булган муносабати ва сингармонизмни сак^аш даражасига 
к,араб, турт гуру\га ажратади.
1) асл туркий товуш таркиби ва сингармонизмни сакутаган узбек 
шевалари;
2) уз товуш таркибини к,исман узгартирган, сингармонизмни 
йукртган шевалар;
www.ziyouz.com kutubxonasi


3) эрон тиллари оиласига мансуб унлилар таркибини саклаган 
шевалар;
4) узбек ва тожик тилларида сузлашадиган тожик шевалари 
(Самарканд, Бухоро каби ша\арларда).
К ей и н чал и к, К .К . Юдахин узбек шеваларини 
^зига хос 
хусусиятлари билан муфассал танишиб, аввалги таснифига тегишли 
аникгжклар киритди ва узбек шеваларини беш гуру\га булди: Тошкент, 
Фаррона, Кипчок, Хива (Хива-угуз) ва шимолий узбек шевалари.
Е.Д . Поливанов таснифи
Е.Д. Поливанов томонидан бир катор узбек шевалари вадиалектлари 
урганиб чикилди ва шу асосда шеваларнинг мукаммал таснифи 
берилди.
Е.Д- Поливанов уз таснифида тилдаги икки \олатни кузда тутди: 
!) метисация (кардош тилларнинг чатишуви); 2) гибридизация (турли 
тизимдаги тилларнинг чатишуви). У шеваларда учрайдиган барча 
фонетик узгаришларни \исобга олиб. узбек шеваларини бир неча 
гуру\га булди. Эронлашиш нуктаи назаридан, яъни баъзи узбек 
шеваларининг тикланиш процессида тожик тилининг иштирокини 
\исобга олиб шеваларни куйидагича гуруутштирди.
1. Эронлашмаган шевалар.
2. Эронлашган шевалар.
Эронлашмаган шеваларга узбек- кипчок, (Ж-ловчи) ла\жасидаги 
ва Фарронанинг сингармонизмли кишлок шеваларини (Сарой, 
Андижон, Й^лгузар, Манкент) киритади.
Тош кент, Кукон-М аррилон, Андижон-Ша\рихон тилидаги 
шеваларда эронлишиш элементларининг мавжудлигини к,айд килса, 
Бухоро, Самарканд, Хужанд, Уратепа типидаги шеваларни максимал 
эронлашган, яъни тожик вокализмини узидатула акс эттирган шевалар 
деб \исоблайди.
Эронлашган ва эронлашмаган шевалар уртасида эронлашишнинг 
кучсизланиши, гибридизация процессида туркий элементларнинг 
кучсизланишига кура эронлашган шеваларни турт типга ажратди.
1. 
Самарканд-Бухоро шевалари. 2-тин. Тошкент типидаги шевалар 
(Тош кент ва унинг атрофидаги туман шевалари). 3-тип. Кукон- 
Маргилон типидаги шевалар. 4-тип. Андижон-Ша^рихон типидаги
www.ziyouz.com kutubxonasi


шевалар ва шу типга уйрурлашган ёки умлаутли шевалар *ам 
киритилган. (Наманган ва унга як,ин Чорток,, Уйчи, Шо*анд шевалари). 
Е.Д. Поливанов таснифида яна икки тип шевага ажратилган. Булар 6- 
тип. Шимолий узбек ша\ар шевалари типи, (Туркистон, Чимкент ва 
шу типдаги баъзи кишлок, шевалари). 7-тип. Шимолий узбек к,ишлок, 
шевалари типи, (манкет, кррабулок, каби шевалар).
Е.Д. Поливанов таснифига кура иккинчи диалект «уруз ла*жаси» 
булиб, уз ичига икки тип шевани олади. 1-тип. Жанубий Хоразм гуру\ 
шевалари (Хина, Янги Урганч, Шовот, Разовот, Хазорасп, Янги Арик,, 
Хонк,а шевалари); шу гуру\га Шурахон шеваси ало\ида бир тип 
сифатида киритилган. 2-тип. Шимолий уруз гуру* шевалари. (Ик,он- 
Кррабулок, шевалари) Шу гуру*га Фориш туманидаги Богдот шеваси 
\ам киритилган.
«Кипчок ла*жаси» учинчи диалект булиб, бу етти тип шевани уз 
ичига олади. 1-тип. Урта Хоразм ва Шимолий Хоразм; (Гурлан, 
Б
о р о т

Шоаббоз, Хужайли, К,ипчок„ Кунгирот, Мангиттуманлари шевалари).
2-тип. О-ловчи тип; (Крзок,-Найман, Фаргона Крракдлпокдари).
3-тип. Курама шевалари; 0*ангарон водийсидаги курама шевалари.
4- тип. Шимолий узбек шевалари; Туркистондаги Сузок,, Чалакургон 
кишлок, шевалари
5-тип. Урта узбек; К,ирик, шевалари ва жанубий узбек-лак,ай 
шевалари ва Афгон истондаги кипчо^узбеклари \ам шу гуру\га киради.
Е.Д.Поливанов узининг бир к,атор ишларида узбек шеваларининг 
таснифи \али мукаммал эмаслигини к,айд к,илиб, узбек тилшунослиги 
шеваларнинг деталлаштирувчи таснифга зарур деб курсатади.
Е.Д. Поливановнинг айрим назарий хулосалари турри эмас, чунки 
у Уз таснифида ва бошк,а тадк,икот ишларида узбек шеваларидаги 
тарак,киётни фак,ат факторга боглаб текширади. Узбек тили ва унинг 
шеваларида руй берган узгаришлар тилнинг асрлар мобайнида уз ички 
тараккиёт жараёнининг натижаси эканлигини курмайди. Лекин унинг 
ёзиб олган далилий материаллари, айрим тил \одисаларига берган 
шар\
1
ар жуда аник, ва \еч к,андай эътироз тугдирмайди.Бу жи*атдан 
Е.Д. Поливановнинг узбек шеваларини урганишга багишланган куп 
ишлари узининг сифати_ва илмийлиги билан ажралиб туради.
Унинг ишлари *озирги кунда \ам узбек шеваларини урганишга 
катга ёрдам бермокда.
зз
www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 2,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   36




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish