Б. Туйчибоев, Б. Хдсанов узбек диалектологияси



Download 2,57 Mb.
Pdf ko'rish
bet14/36
Sana23.02.2022
Hajmi2,57 Mb.
#145945
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   36
Bog'liq
Bosim Toychiboyev, Boriboy Hasanov. Ozbek dialektologiyasi

Рози Олим Юнусов таснифи
Профессор Рози Олим Юнусов узи туплаган жуда бой далилий 
материалларга суянган \олда 1936 йили, Е.Д. Поливанов таснифидан 
кейин 1936 йилда нашр этилган «Узбек лахжаларининг таснифида 
бир тажриба» номли асарила узбек шеваларини уч катга гуру\га булиб 
тасниф кдпди ва шу асосда тасниф \олатини \ам берди.
1. Узбек-кипчок,ла\жаси.
2. Турк-Барлос лахжаси.
3. Хива-Урганч ёки >туз ла\жаси.
1. Узбек-кипчок лахжаси. Бу ла^жага Узбекистоннинг 0\ангарон, 
Мирзачул, Самарканд, Зарафшон, Бухоро, Фаргона водийси, 
К,ашкддарё, Сурхондарё ва бошк,а худудларда яшовчи ж-лашган 
шеваларнинг \аммаси киради. Узбек-кипчок, ла\жаси турт шевага: 
К,ирк, Жалойир-лак,ай, К,ипчок„ Гурлан.
2. Турк-барлос лахжаси. Бунга х,амма ша*ар ва ша\ар типидаги 
шеваларни: Тош кент, К,ук,он, Наманган, Андижон, Маргилон 
ша*арлари ва бу ша\арларнинг атрофида яшовчи узбек шевалари 
киритилади. Бу ла\жа вакиллари Самарканд, Бухоро, К.ашкадарё, 
Зарафшон водийсининг юкрри кисми, Чимкент, Сайрам, Уш, Узган 
шах,арлари ва унинг атрофларида яшовчи узбеклар шевалари \ам шу 
ла\жага киритилган.
Рози Олим бу лахжанинг асосий тил хусусиятларини \исобга олиб, 
турт гуру\га булади.
1. Сайрам-Чимкент шеваси. Була\жауз ичига Хива, Хонка, Разовот, 
Шохобод, Кат, Тошовуз, Эски Урганч, Янги Урганч, Хазорасп, 
Турткулда яшовчи узбек шеваларини олади.Бу шеванинг узига хос 
хусусиятлари ало\ида берилмаган.
2. Тошкент-хос шеваси. Бу шеванинг асосий хусусиятлари: тушум 
келишиги кушимчаси билан тугаган сузлардан кейин -ти:тти. 
Шунингдек , бу кушимча суз охирида ассимилацияга учраб, олдидаги 
ундошга мослашади: биз-биззи, истак феъли ясовчи -лук: келайлук. 
Хозирги замон давом феъли кушимчаси - в тгь, булишсиз кемъй 
тьпть.
Шарт феълининг куплиги ( I шахе) -вуз, -мъз, 2 шахе -йъз: бълсайъз. 
1 шахе утган замон феълининг куплиги - мъза, -мъз, -вуза, -вуз 
(лдузэь). 2 шахе -ъ: з (лдъ:з) оркали ясалади.
www.ziyouz.com kutubxonasi


3. Андижон шеваси. Бу шеванинг асосий хусусияти тушум келишиги 
кушимчаси -нъ, -ни дан ташкари -ть, -ти, -дъ, -ди, тарзида келади. 
Хозирги замон давом феъли -йап, йэп, оркали ясалади: кслэйэпмэн.
4. Наманган шеваси. Бу шеванинг асосий хусусияти ^озирги замон 
давом феъли кушимчаси -ут: келутьман, булишмизи: келмутгьман.
Бу тасниф \ам узбек диалектологияси тарихида анча яхши ишланган. 
Таснифлардан бири булиб *исобланади. Лекин бу таснифда узбек 
шеваларнинг асосий хусусиятлари тула камраб олинмаган
шеваларнинг лингвистик фарк^арини курсатувчи белгилар берилмаган. 
Шунинг учун \ам бу таснифни олимлар уз вактида танкид килган 

(И.А. Батмановтомонидан).

Download 2,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   36




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish