Б. С. Мусаев а г р о к и м


Т у р л и у с и м л и к в а ж н н с л а р д а н о л и н а д и г а н к у л н н н г к и м ёв и й



Download 6,8 Mb.
Pdf ko'rish
bet161/310
Sana24.02.2022
Hajmi6,8 Mb.
#237581
1   ...   157   158   159   160   161   162   163   164   ...   310
Bog'liq
Агрокимё B.C.Musayev

Т у р л и у с и м л и к в а ж н н с л а р д а н о л и н а д и г а н к у л н н н г к и м ёв и й  
т а р к и б и , %
Кул тури
К 20
Р А
СаО
Я прокси дарахтлар кули
10,0
3,5
30,0
Нинабаргли дарахтлар кули
6,0
2,5
35,0
Жавдар сомони кули
16,2
4,7
8,5
Гречиха сомони кули
35,3
2,5
18,5
Кунгабоқар пояси кули
36,5
2,5
18,5
Тезак (гўнг) кули
11,0
5,0
9,0
Торф кули
1,0
1,2
20,0
Тошкўмир кули
2,0
1,0
-


Гречиха пахоли, кунгабоқар пояси шунингдек, жав­
дар сомонидан олинадиган куллар ўз таркибида кўп 
микдорда калий тутади.
Дарахтларнинг ёғочидан олинадиган кулда калий 
кам, кальций эса кўпроқ бўлади. Гўнг (тезак) кули 
таркибида ҳам калийнинг миқцори бирмунча кўп, ле­
кин гўнгни куйдириб, кулини ишлатгандан кўра ўзини 
маҳаллий ўғит сифатида ишлатиш яхши самара беради.
Торф ва тошкўмир куллари калийли ўғит сифатида 
амалий аҳамиятга эга эмас.
Тупроққа киритиш учун тайёрланган кул махсус, 
қуруқ хоналарда сақланиши лозим, чунки намлик ун­
даги озиқ моддаларни, биринчи навбатда калийни, 
ишқорий ҳолатга ўтишига ва йўқолишига сабаб бўлади. 
Табиийки, бунда кулнинг ўғит сифатида қиммати па­
саяди.
Кулни кузги ёки баҳорги шудгорлаш пайтида ёки 
қўшимча озиқлантиришда гектарига 5—8 
ц
миқдорида, 
кузги экинлар ва бедага 4—6 
ц
миқдорида қўллаш мум­
кин.
Хлор-калий электролити.
Бу ўғит калий хлориднинг 
турли бирикмалар (5% 
MgO,
5% 
N afi
ва 50% гача 
хлор) билан аралашмасидир.
Хлор-калий электролити — 
карналлитдан
магнийни 
ажратиш жараёнида олинадиган чиқиндидир. Ўсимлик- 
ларга таъсири бўйича калий хлоридга яқин. Серчанг, 
сарик, тусли майда кристалл кукун. Таркибида 31,6— 
45,5% 
К20
мавжуд, муштлашмайди (таркибидаги нам 
миқдори 4% гача етиши мумкин). Қоғоз қопларга жой- 
лаб ёки очиқ ҳолатда ташилади. Асосий ўғит сифатида 
барча қишлоқ хўжалик экинларига ишлатиш мумкин.
Цемент чанги (гарди).
Таркибида карбонатлар, би- 
карбонатлар ва калий сульфат ҳолида ўртача 14—15% 
К,0,
шунингдек, 19% 
СаО,
3—4% 
MgO
ва 1% атрофида 
N afi
тутади.
Унга хос бўлган салбий физикавий хоссаларни (чан- 
гиш, кучли гигроскопиклик) донадорлаштириш йўли 
билан йўқотиш мумкин. Хлорга таъсирчан экинларга 
асосий ўғит сифатида киритилади.
Калийли ўғитларнинг аксарияти қишлоқ хўжалик 
экинларининг ўсиб-ривожланишига салбий таъсир 
кўрсатадиган хлор ионларини тутади. Шунинг учун улар 
таркибидаги калийнинг хлорга булган нисбатини 
(К,0:С1)
билиш муҳим аҳамиятга эга. Бу нисбат сильви- 
нитда 4,0—5,2, карналлитда 3,0—3,3, 40% ли калий


тузида 1,4—1,9, калий хлоридда 0,9—1,0, калий суль­
фат ва калимагда 0,02—0,1 га тенгдир.
Калийли ўғитларнинг тупроқ билан ўзаро таъсири
Маълумки, барча калийли ўғитлар сувда яхши эрийди. 
Тупроққа киритилганда улар тезда эрийди ва тупрок, 
сингдириш комплекси (ТСК)даги коллоид заррачалар 
билан алмашинувчан ва алмашинмайдиган тарзда таъ­
сирлашади. Калийнинг тупрокда алмашинмайдиган 
ҳолатда ютилиши ўғит қўлланилгандан кейин 24 соат 
ўтгач тугалланиши ва бунда ўғитни қўллаш муддати 
ҳамда чуқурлиги аҳамиятсиз эканлиги аникданган.
Калийнинг физикавий-кимёвий усулда карбонатли 
ва нордон тупрокдарда сингдирилишини содда кўри- 
нишда қуйидагича ифодалаш мумкин:
\Са
 

ТСК + 2КС1 -> ТСК К + СаС12;
/Са 
/ Са

Download 6,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   157   158   159   160   161   162   163   164   ...   310




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish