Б. С. Мусаев а г р о к и м


Кўкат ўғит сиф атида етиш тириладиган эки н лардан



Download 6,8 Mb.
Pdf ko'rish
bet193/310
Sana24.02.2022
Hajmi6,8 Mb.
#237581
1   ...   189   190   191   192   193   194   195   196   ...   310
Bog'liq
Агрокимё B.C.Musayev

Кўкат ўғит сиф атида етиш тириладиган эки н лардан 
350—400 ц/га кўк поя олинганда, улар таркибидаги 
150—200 кг азот 35—40 т гўнгга эквивалент бўлади.
Кўкат ўғитлар туп роқ н ин г ф и зик ави й хоссалари ни 
яхш илайди. Тупрокдаги 0,25 мм дан катта бўлган агре­
гатлар м икдори ўтлоқи ботқ оқ тупрокдарда 3 —7, оғир 
механикавий таркибли тупрокдарда 4 —9% га ортади. 
Ҳ айдалма қатламдаги туп р оқ зичлиги 0 ,0 5 —0,1 г/см\ г а  
камаяди. Улар таъсирида туп роқн ин г ўси м л и к и л ди з 
тизим и тарқаладиган қатламидаги ҳарорат 2—4°С га ош а­
д и , м икроорганизм лар со н и кўпаяди ва ф аоллиги 4 5 — 
50 кун давом и да м аксим ал дараж ада сак данади .
М устақил ҳам да орал и қ эк и н си ф ати да экиладиган 
кўкат ўғитлар ф аркданади.
Ф ойдалан иш усулига кўра кўкат ўғитларни 3 гуруҳга 
бўлиш мумкин: а) ер усти ва илдиз қ исм и ж ой и да 
ҳайдаб ю бориладиган; б) кўк п оя си чорва учун ўрила- 
ди ган, илдиз ва ан ғи з қолдикдари тупроққа аралаш ти- 
риладиган; в) ер устки қисм и ўри б, бош қа пайкалга 
сочил адиган.
Кўкат ўғитлар одатда сен тя бр -ок тя бр ойлари да эк и ­
лади, келаси йил баҳорда чорва моллари учун 4 0 0 —500 
ц гача кўк м асса оли нади ва қоладиган илдиз ҳамда 
ан ғи з қолдикдари тупроққа қўш иб ҳайдаб ю борилади . 
Тупроққа тегиш лича иш лов бери лгандан к ей и н сабза­
вот ёки техникавий экинлар экилади. Кўкат ўғитлар 
ҳи соби га к ум оқ тупрокди ерларда сулидан 4 ,0 —7 ,7 , пах­
тадан 3—4 ц/га атроф ида қўш имча ҳоси л олиш м ум кин.


Усимликларнинг меъёрида ўсиб-ривожланиши туп­
рок микроорганизмларининг фаолияти билан чамбар- 
час боғликдир. Тупроқ таркибида жуда куп ва турли- 
туман микроорганизмлар учрайди, уларнинг орасида 
усимликлар учун зарурлари ва зарарлилари мавжуд.
Деҳқончиликда бактериал препаратлар тупроқ мик­
роорганизмларининг таркиби ва микдорини кўпайти- 
риш ҳамда улар фаолиятини кучайтириш мақсадида 
қўлланилади. Айрим ҳолларда дарслик ва адабиётларда 
«бактериал препарат» ўрнига «бактериал ўғит» ибора- 
сини кўллайдилар, бу нотўғри, албатта. Чунки, одатда 
ўғит деганда, таркибида биронта озиқ элементини тут­
ган, бевосита тупроқ унумдорлигини оширадиган мод­
далар тушунилади. 

Download 6,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   189   190   191   192   193   194   195   196   ...   310




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish