Б. М. Умаров, Ш. С. Шойимова



Download 11,32 Mb.
Pdf ko'rish
bet79/240
Sana20.03.2022
Hajmi11,32 Mb.
#504309
1   ...   75   76   77   78   79   80   81   82   ...   240
Bog'liq
kasbij psixologiya Shoyimova

(узгаришларга 
царшилик 
курсатиш
кобилияти),
мослашувчанлик 
(ноадекват касбий стериотипларни енгиб
утишга 
цодирлик),
дистантлик 
(иш 
жойи 
хакидаги 
семантик,
102


информацией, маданий тасаввурларга эга булиш).
Кбайта ташкил килувчи 
функция 
касбий 
позицияни 
ривожлантириш 
ва 
узгартиришга 
йуналгирилган булиб, касбий мухим сифатлар ва шахснинг касб билан 
идентификацияси диапозонини узгариши, уз касбини бошка касблардан 
ажратиш, касбий сифатлар тизимидаги тартиблилик ёки “таркокдик” дан 
иборат. Профессиогенез негизида кайта курувчи, мувофикдаштирувчи ва 
амалга 
оширувчи 
компонентларнинг 
даврий 
динамикаси 
ётади. 
Мувофикдаштирувчи база билан бир каторда кайта курувчи потенциалга 
эга булгандагина шахсни касбий сифатларга эга деб хисобдаш мумкин.
Ушбу 
ёндошувда 
касбий 
сифатлар 
шахе 
компоненти, 
яъни 
муваффакиятли касбий мослашишни таъминловчи ва компетентлик, касбий 
эгилувчанлик, ишга кизикиш ва мухит билан келишишга асосланган касбий 
лавозимда усиш устувор омиллар сифатида куриб чикилади.
К.А.Абульханова-Славская томонидан хаёт йули тузилиши 
(хаётий
позиция, хаётий чизиц, хаёт мазмуни)т&
асосланган мураккаб касбий 
сифатлар типологияси ишлаб чикилди. Муаллиф шахснинг касбий 
фаолиятда узини намоён килиш хусусиятларига мувофик куйидаги касбий 
сифатлар типологиясини ажратиб курсатади:
1) Ш ахе характерига максимал даражада якин булган касбларни 
танлаш оркали узлигини намоён килиш содир булади. Бу холатда хаётий 
имкониятлар шахе узининг имкониятларини тулик амалга оширишига 
шароит яратувчи вазиятларни кайтариш билан боглик булади.
2) Ш ахсга касбий махорат пиллапояларидан кутарилиш имконини 
берувчи касб танланади. Бу холатда касбий позициянинг сифатли узгариши 
билан бир каторда имкониятларнинг ортишига олиб келувчи харакат содир 
булади. Касбий юксалиш негизида мехнат фаолиятининг талаблари ва 
вазифалари, шу билан бир каторда шахе кобилиятларининг ривожланиши 
ётади.
3) Касбий фаолиятда узлигини намоён килиш уз устида ишлаш хамда 
шахсий сифат ва кобилиятларини ривожлантириш оркали амалга ошади. 
Касб потенциал холатидаги шахе кобилиятларини фаоллаштиради, шахе 
тараккиёти учун имкониятлар очиб беради.
4) Ш ахснинг узлигини намоён килиш кобилиятлари, узини узи 
назорат килиш ва узини узи тахлил килишни ривожлантириш хамда 
ижодий фаолликни режалаштиришга асосланган булади: бу холатда шахе 
касбий усиш ва ривожланишга, колаверса, шахсий кобилиятларини амалга 
ошириш максадида мехнат шароитини кайта куришга кодир булади.
Касбий сифатларни тадкик килишдаги кийинчиликлардан бири ушбу 
феноменнинг умумий шахе сифатлари тузилишида кандай жойни эгаллаши 
билан богликдир. Шундай килиб, “касбий сифатлар” тушунчаси шахснинг
юз


касбий шаклланиши мазмуни ва шароитига нисбатан аник шахе 
сифатларини куллаш тарзида куриб чикилади.
Айтиш жоизки, купгина тадкикотларда ижтимоий томонга огишишлар 
кузатилади. Масалан, Л.Б.Шнейдер касбий сифатларнинг иккита мухим 
жихатларини ажратиб курсатади: шахснинг узини аник бир касб ва мехнат 
жамоаси вакили сифатида англаши.
“Касбий сифатлар” тушунчаси узи нимани англатади? Касбий 
шаклланиш жараёнида инсон узини нима билан ёки ким билан 
идентификациялайди?
Ушбу саволларга жавоб бериш асносида касб - бу инсон хаётининг 
узига хос томони булиб, муайян бир фаолият эканлигини эслаймиз. Шу 
билан бир катор да, бу аник бир фаолиятни бажарувчи, умумий талаблар, 
кадриятлар асосида тарбияланган ва атрофдагиларнинг узаро маданий 
муносабатлари 
негизида 
курилган 
шахслар 
гурухига 
субъектнинг 
дахлдорлигини англатади. Ш унинг учун касбий сифатлар фаолиятни 
амалга ошириш жараёнида шаклланса хам улар шахснинг ижтимоий 
мухитдаги уз урнини, мехнат жамоасининг хусусиятларини тушуниши 
билан узвий богликдир. Касбий сифатларнинг айнан мана шу жихати тез- 
тез психологик тахлил доирасидан четга чикиб кетади.
Касбий сифатларни урганишнинг кийин томони, биринчицан у 
шахснинг айнан узига, иккинчидан эса муайян бир гурух аъзоларига 
тегишлидир. Муайян бир ижтимоий категорияларга шахсий дахлдорликни 
идрок килишнинг идентификация жараёни, шунга мувофик кадриятлар 
тизимининг 
шаклланиши 
билан 
хамоханг 
тарзда 
кечади. 
Касбий 
шаклланиш жараёнида субъект узини уз касби вакили, у ёки бу касбий 
сифат сохиби ёхуд муайян бир тараккиёт боскичидаги мутахассис сифатида 
идентификациялайди. 
Ш унинг 
учун 
хам 
“шахеий-ижтимоий” 
континиумдаги касбий сифатлар барибир хам ижтимоий чегарага 
якинрокдир 
в а 
ижтимоий 
сифатларга эгалик 
килади 

Download 11,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   75   76   77   78   79   80   81   82   ...   240




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish