Азим ҳожиев ўзбек тили сўз ясалиши



Download 51,54 Kb.
Pdf ko'rish
bet84/109
Sana02.06.2023
Hajmi51,54 Kb.
#947764
1   ...   80   81   82   83   84   85   86   87   ...   109
Bog'liq
Azim Hojiyev. O\'zbek tili so\'z yasalishi tizimi

-ли
ва 
-ий/-вий
қўшимчалари ёрдамида сўз ясашда 
уларнинг ҳар бирига хос маъносини асосга олиш шарт. Чамаси 
кейинги ўн йиллар давомида айни бир тушунча „кўп партия- 
лилик“ ва „кўп партиявийлик“ шаклида бефарқ ифодаланяпти. 
Масалан: 
Кўппартиялиликка асосланган демократик давлат
қуриш жараёни изчил давом эттирилмоқда. („Туркистон “ газ.)
Ўзбекистон парламенти — Олий Мажлис илк марта кўппар-
тиявийлик асосида сайланди. ( „Туркистон “ газ.)
„Халқ сўзи“ 
ғазетасининг 1995 йил 29 август сонида чоп этилган тўрт кшпи 
сўзлаган кичик бир суҳбатда 
кўппартиялилик
икки марта, 
кўппартиявийлик
турт марта қўлланган. (Мисолларни жуда кўп 
келтириш мумкин.) Ваҳоланки, „кўп партияли“ бошқа маъно, 
„кўп партиявий“ бошқа маъно билдиради.
Бунинг учун эса тушунчанинг ўзи (унинг моҳияти) аниқ 
идрок этилиши керак. Агар „кўп партиянинг борлиги“ („кўп 
партияга эгалик“) ҳақида гап борадиган бўлса, „кўп пар- 
тияли“, „кўп партиялилик" бирикмасини қўллаш керак бўла- 
ди. Ёки агар бирор нарса-ҳодиса кўп партиянинг (бирдан 
ортиқ партиянинг) муносабатига асосланган ҳолда ҳал эти- 
лиши назарда тутилса, у ҳолда нисбат бериш (белгини нисбат 
бериб ифодалаш) мавжуд бўлади ва, ўз-ўзидан, шундай бел- 
гини ифодаловчи „кўп партиявийлик“ бирикмасини қўллаш 
талаб этилади.
3. 
Рус тилидаги айрим сифатларни ўзлашгиришда ўзбек 
тилида маълум моделда ясалувчи сифатлар, тўғрироғи, русча 
сифатларни ўзлапггиришнинг маълум моделлари юзага келди. 
Масалан, рус тилида 
-н, -ческ
суффикси билан ясалган 
револю-
ционний, программньш, лирический
каби сифатлар ўзбек тилига 
революцион, программ, лирик
моделида ўзлаштирилди. Бундай 
сифатларнинг ясама сўзга муносабати ва бошқа хусусиятлари 
тилшуносликка оид адабиётларда қайд этилган1.

Download 51,54 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   80   81   82   83   84   85   86   87   ...   109




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish