Азим ҳожиев ўзбек тили сўз ясалиши



Download 51,54 Kb.
Pdf ko'rish
bet62/109
Sana02.06.2023
Hajmi51,54 Kb.
#947764
1   ...   58   59   60   61   62   63   64   65   ...   109
Bog'liq
Azim Hojiyev. O\'zbek tili so\'z yasalishi tizimi

Хулоса
Аффиксация усули от ясалишининг асосий усули 
бўлиб, кейинги юз йилга яқин давр ичида бўлган ўзгаришлар 
худди шу усул билан от ясалишида кўринади. Бу усул билан 
сўз ясалишида юз берган тараққиёт жараёнини белгиловчи 
муҳим хусусиятлар сифатида қуйидагиларни қайд этиш 
мумкин.
Кейинги юз йилга яқин давр ичида от ясалиши тизимида 
жуда сезиларли ўзгаришлар юз берди. Ҳаётнинг барча 
соҳаларида бўлган ўзгаришлар унинг ифодачиси бўлмиш 
тилда, жумладан, от ясалиши тизимида ўз ифодасини топди. 
Тилда мавжуд бўлган айрим от ясовчиларнинг вазифа 
доираси кенгайди. Айниқса, мустақиллик шароитида ўзбек 
тилининг ўзидаги от ясовчиларни тўла ишга тушириш 
имконияти юзага келди. Собиқ иттифоқ даврида иш кўриш 
доираси чекланган айрим от ясовчиларнинг вазифа доираси 
кенгайди.
Юқорида айтилганларни бевосита от ясовчилар фаоли- 
ятига тадбиқ этадиган бўлсак, қуйидагиларни қайд этиш 
мумкин бўлади:
1. Аффикснинг аввалда ҳам бўлган маълум типдаги от 
ясаши у ёки бу даражада фаоллашди. Унинг ёрдамида 
(аввалдан мавжуд бўлган сўзлардан ташқари) янги-янги 
сўз ясалиши давом этяпти. Бу ҳодисани 
-шунос, -кор, -соз,
-боз, -ма
аффикслари ёрдамида от ясалишида кўриш 
мумкин.
2. Аввалдан мавжуд типдаги от ясаши фаоллашуви билан 
бирга янги типдаги от ёки отлар ясайдиган бўлиши. Буни 
-чи
ва 
-чилик
аффикслари ёрдамида от ясалишида кўриш 
мумкин.
3. Бошқа вазифадаги аффикснинг от ясаш вазифасига 
ҳам эга бўлиши. Ҳаракат номи шаклини ясовчи 
-(и) ш, -в,
сифатдош шаклини ясовчи 
-вчи
аффиксларининг от ясовчи 
сифатида фаоллашуви.
4. Отнинг у ёки бу типини ясашда ўзаро дифферен- 
циацияга учраш, вазифада муайянлик касб этиш, махсусла- 
шиш. Бу ҳодисани 
-лик
ва 
-чилик, -ма
ва 
-гич
аффикслари 
ёрдамида от ясалишида кўриш мумкин.
110
www.ziyouz.com kutubxonasi


5. Фонетик вариантларга эга бўлган аффиксларнинг фақат 
бир варианти сўз ясовчи сифатида қолиши. Буни 
-гич
(-
кич,
-цич, -тч),
қисман 
-лик {-лиц, -луц)
аффикси мисолида кўриш 
мумкин.
6. Айрим от ясовчилар, деярли ёки бутунлай ўз вазифа- 
сини тўхтатди — маҳсулсиз қўшимчаларга айланди.
7. Баъзи от ясовчиларнинг маҳсулли, сермаҳсул бўлишида 
рус тилининг маълум даражадаги таъсири бўлди. Лекин рус 
тилидан биронта ҳам от ясовчи ўзлашгани йўқ.

Download 51,54 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   58   59   60   61   62   63   64   65   ...   109




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish