Автоматика асослари ва микропроцессор техникаси


Узатиш-жўнатиш командалари



Download 1,86 Mb.
Pdf ko'rish
bet51/67
Sana23.02.2022
Hajmi1,86 Mb.
#128685
1   ...   47   48   49   50   51   52   53   54   ...   67
Bog'liq
avtomatika asoslari va mikroprotsessor texnikasi

Узатиш-жўнатиш командалари операндлар устида ҳеч қандай операцияни
бажаришнинг талаб қилмайди. Операндлар шунчаки манбадан (Source) қабул 
қилувчига узатилади. Процессорнинг ички регистрлари, хотира ячейкалари ѐки
киритиш- чиқариш қурилмалари манба ва қабул қилувчи бўлиши мумкин. 
Бу ҳолатда АМҚ ишлатилмайди. 
Арифметик командалар қўшиш, йириш, кўпайтириш, бўлиш, бир бирлика
ошириш 
(инкрементлаш), 
бир 
бирликка 
камайтириш 
(декрементлаш) 
операцияларини бажаради. Бу командалар учун бир ѐки икки киритиш операнди
талаб қилинади. Команда битта чиқариш операндини шакллантиради. 
Мантиқий командалар  мантиқий операциялар операндлари устида амалга 
оширилади. Масалан, мантиқий ВА, мантиқий ЁКИ, тозалашни, инверсияни, турли 
хил силжиш (ўнгга, чапга, арифметик силжиш, даврий силжиш)дан ташқари ЁКИ. 
Бу командаларга, худди арифметик командалар каби бир ѐки икки киритиш 
операнди талаб қилинади. Команда битта чиқариш операндини шакллантиради. 
Ўтиш командалари – командалар бажарилиш кетма-кетлиги одатий 
тартибини ўзгартириш учун мўлжалланган. Бу командалар ѐрдамида дастур ости 
дастурига ўтиш ва ундан қайтиш, барча мумкин бўлган цикллар, дастур
шохчаланиши, дастур фрагментлари (қисмлари)ини ўтказиб юбориш ва шу каби 
бошқа ўтиш операциялари ташкил этилади. Айнан шу командалар ахборотни қайта
ишлашнинг мураккаб алгоритмларини қуришга имкон беради. Ўтишлар 
командалари ҳар доим команда счечиги таркибини алмаштиради. Ўтишлар шартли 
ѐки шартсиз бўлиши мумкин. 
Ҳар бир бажарилган команда натижасига мос равишда процессор ҳолатининг
регистрлар бити (РSW) ўрнатилади ѐки тозаланади. 
Турли процессорларда командалар тизими бир-биридан анча фарқ қилади, 
лекин улар ўзининг асосида бир-бирига жуда ўхшаш бўлади. Турли
процессорларда командалар сони ҳам турлича бўлади. Масалан, МС68000 
процессорларида бир-йўғи 61 команда, 8086 процессорида -133 команда мавжуд. 
Замонавий катта қувватли процессорларда командалар сони бир неча юзга етади
шунингдек қисқартирилган командалар тўпламидан иборат (RISC- процессорлар) 


 
62 
процессорлар ҳам мавжуд. Бу турдаги процессорларда командалар сонининг 
максимал қисқартириши ҳисобига уларни бажарилишининг юқори тезлиги ва 
самарадорлигига эришилади. 
Юқорида кўрсатиб ўтилган тўрт турдаги процессор командалар гуруҳининг
алоҳида хусусиятлари билан батафсил танишиб чиқамиз. 

Download 1,86 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   47   48   49   50   51   52   53   54   ...   67




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish