Автоматика асослари ва микропроцессор техникаси


Тўғридан-тўғри (абсолют) адреслаш



Download 1,86 Mb.
Pdf ko'rish
bet44/67
Sana23.02.2022
Hajmi1,86 Mb.
#128685
1   ...   40   41   42   43   44   45   46   47   ...   67
Bog'liq
avtomatika asoslari va mikroprotsessor texnikasi

 
Тўғридан-тўғри (абсолют) адреслаш. (7-расм). Бунда операнд (кирувчи ѐки 
чиқувчи) адрес бўйича хотирада жойлашган бўлади. Унинг коди дастур ичида 
команда кодидан кейин жойлашади. Масалан команда қуйидагича бўлиши мумкин. 
1000000 адресли ячейка тозалансин. Бу 1000000 адрес коди хотирада тозалаш 
командаси кодидан кейинги адресда дастур ичида жойлашган бўлади. 
7-расм. Тўғридан-тўғри адреслаш 


 
54 
 
Регистрли адреслаш (8-расм). Бунда (кирувчи ѐки чиқувчи) операнд 
процессор ички регистрида жойлашган бўлади. Масалан: команда қуйидагича 
бўлиши мумкин: бирон сонни нолли регистрдан биринчи регистрга жўнатилсин. 
Ҳар иккала (0 ва 1) регистрларнинг рақамлари жўнатиш командаси коди томонидан 
аниқланади.
8-расм. Регистрли адреслаш 
 
Айланма регистрли (айланма) адреслаш. (9-расм) Бунда процессорнинг 
ички регистрида операнднинг ўзи эмас, хотирадаги унинг адреси жойлашган 
бўлади. Масалан, команда қуйидагича бўлиши мумкин: нолли регистрда жойлашган 
адресли хотира ячейкаси тозалансин. Бу регистр рақами (0) тозалаш командаси коди 
томонидан аниқланади. 
9-расм. Айланма регистрли адреслаш. 
 
Адреслашнинг жуда ҳам кам учрайдиган яна икки хил тури мавжуд. 
Автоинкремент адреслаш айланма адреслашга жуда яқин, лекин ундан 
шундай фарқ билан ажраладики,команда бажарилганидан кейин фойдаланилган 
регистр ташкил этувчиси бир ѐки икки бирликка ошади. Адреслашнинг бу тури 
хотирада жойлашган маълумотлар массивидан кодларни кетма-кет қайта ишлашда 
жуда қулай бўлиб ҳисобланади.
 
Автодекремент адреслаш автоинкремент адреслаш ишига ўхшайди, фақат 
танланган регистр ташкил этувчиси команда бажарилиши олдидан бир ѐки икки 
бирликка камаяди. 

Download 1,86 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   40   41   42   43   44   45   46   47   ...   67




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish