Автоматика асослари ва микропроцессор техникаси



Download 1,86 Mb.
Pdf ko'rish
bet40/67
Sana23.02.2022
Hajmi1,86 Mb.
#128685
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   ...   67
Bog'liq
avtomatika asoslari va mikroprotsessor texnikasi

Адреснинг оралиқ регистри бажарилаѐтган команданинг адресли қисмини 
қабул қилиш ва сақлаш учун мўлжалланган. Адресларнинг мумкин бўлган сони 
регистр разрядлилиги билан аниқланади. 


 
49 
Маълумотларнинг оралиқ регистри – хотирадан танланган сўзни ташқи 
маълумотлар шинасига узатишдан олдин вақтинчалик сақлаш учун хизмат қилади. 
Унинг разрядлилиги ахборот сўзининг байт сони билан аниқланади. 
 
5-расм. Бир кристалли МП структура схемаси. 
Команда ҳисоблагичи – бажарилаѐтган команда байтлари жойлаштирилган
хотира ячейкаси адресидан иборат бўлади. 
Команда регистри – команда ҳисоблагичида жойлашган навбатдаги 
команда кодини қабул қилади ва сақлайди. Бошқариш қурилмаси сигнали билан
унга регистрдаги сақланаѐтган ахборот узатилади. 
Стек регистри – стек ва стек кўрсаткичига бўлинади.
Микопроцессор асосий қисмларини тўлиқроқ кўриб чиқамиз. (5-расм). 
Маълумотларнинг ички шинаси микопроцессорнинг асосий қисмларини
бирлаштиради. 
Шина деганда умумий функционал аломатларига кўра бирлаштирилган
ахборот узатиш линияси гуруҳи тушунилади. 
Мультиплексор – бир, икки (ѐки кўпроқ) ахборот кириш каналларидан
маълумотларни танлаб бу маълумотларни ўзининг чиқишига узатувчи 


 
50 
қурилмадир. Мультиплексор схемаси икки киришли мантиқий элементлар ВА –
ЁКИ дан иборат бўлиб импульслар тақсимловчиси билан бошқарилади. 
Демультиплексор – мультиплексорнинг тескари вазифани бажаради. 
8 разрядли арифметик- мантиқий қурилма барча арифметик ва мантиқий
операцияларни бажаради. АЛУ биринчи киришига 8 разрядли аккумулятордан
байт келади, 2-киришга 18 разрядли оралиқ регистрдан байт келади. 
Кўрсатилган икки байтнинг қўшилиши натижаси АЛУ чиқишида
маълумотлар ички шинаси орқали аккумуляторга узатилади. Бундай ташкил этиш - 
микопроцессор бир адресли ташкил этишини қониқтиради. Ушбу ҳолатда қайта 
ишлашда иштирок этаѐтган операндлардан бири ҳар доим адреси ноаниқ берилган 
аккумуляторда сақланади. Шунинг учун икки операндни қўшиш операциясини 
бажаришда фақат бир адрес-иккинчи оперендни кўрсатиш талаб қилинади. АЛУ га
операция натижалари аломатларини таҳлил қилиш ва сақлашга мўлжалланган 

Download 1,86 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   ...   67




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish