Автоматика асослари ва микропроцессор техникаси



Download 1,86 Mb.
Pdf ko'rish
bet43/67
Sana23.02.2022
Hajmi1,86 Mb.
#128685
1   ...   39   40   41   42   43   44   45   46   ...   67
Bog'liq
avtomatika asoslari va mikroprotsessor texnikasi

Операндларни адреслаш 
Процессор командаларининг катта қисми маълумотлар кодлари (операндлар) 
билан ишлайди. Айрим командалар кирувчи операндларни (бир ѐки иккита) талаб 
қилса, бошқалари эса чиқувчи операндларни (асосан битта) беради. Кирувчи 
операндларни бошқача қилиб манба операндлар, чиқувчиларини эса қабул қилувчи 
операндлар деб ҳам аташ мумкин (1-жадвал). Операндлар кодларининг барчачи 


 
53 
қаердадир жойлашиши керак. Уларни процессорларнинг ички регистрларигада 
жойлаштириш мумкин (энг қулай ва тезкор вариант). Уларни хотира тизимида ҳам 
жойлаштириш мумкин (энг кўп тарқалган вариант), ѐки уларни киритиш-чиқариш 
қурилмаларида жойлаштириш мумкин (энг кам учрайдиган ҳолат). Операндларнинг 
жойлашишини аниқлаш команда коди орқали амалга оширилади. Команда кодлари 
томонидан кирувчи операндни қаердан олиш, чиқувчи операндларни қаерга 
жойлаштиришда фойдаланиладиган бир қатор усуллар мавжуд. Бу усулларга 
адреслаш усуллари дейилади. Танланган адреслаш усулларининг самарадорлиги 
процессор ишининг самарадорлигини белгилаб беради. 
 
Адреслаш турлари 
Турли хилдаги процессорларда адреслаш турлича бўлиб улар 4 тадан 16 тагача 
бўлиши мумкин. Қуйида ҳозирги кунда аксарият микропроцессорларда 
қўлланиладиган адреслаш усулларининг бир нечтасига тўхталиб ўтамиз. 
Бевосита адреслаш. (6-расм) Бунда операнд (кирувчи) бевосита команда 
кодидан кейин хотирада жойлаштирилади. Одатда операнд доимий (константа) 
шаклида бўлиб уни бирор жойга жўнатиш мумкин, бирор нарсага қўшиш мумкин ва 
ҳоказо. Масалан команда қуйидагича бўлиши мумкин: 6 сонини процессор ички 
регистрида мавжуд бирор бир элементга қўшилсин. Бу сон мавжуд қўшиш 
командасидан кейин жойлашган дастурдаги адрес ичидаги хотирада жойлашган 
бўлади.
6-расм. Бевосита адреслаш 

Download 1,86 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   39   40   41   42   43   44   45   46   ...   67




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish