Асосий ривожланиш тенденция ва йўналишларини аниқлаб олиш муҳим аҳамият касб этади



Download 2,81 Mb.
Pdf ko'rish
bet77/143
Sana29.11.2022
Hajmi2,81 Mb.
#875164
1   ...   73   74   75   76   77   78   79   80   ...   143
Bog'liq
ЖИ ва ХИМ дарслик

Таянч иборалар: 
Эркин иқтисодий ҳудуд, саноат ишлаб чиқариш ва молиявий эркин 
ҳудудлар, маъмурий-иқтисодий имтиёзлар, инвестицион сиёсат, қулай инвестицион муҳит, 


90 
Ўзбекистондаги Навоий ЭИИЗ. 
Бобнинг қисқача хулосаси: 
Эркин иқтисодий ҳудудлар – бу муайян имтиёз ва преференциялар остида алоҳида 
ажратилган мамлакатнинг қонунчилик тизимидан ташқарида бўлган иқтисодий ҳудудидир. 
Бундай ҳудудлардан давлатлар ўзининг нисбатан қолоқ ҳудудларини ривожлантириш ёки 
муайян сиёсатни амалга оширишда тажриба сифатида фойдаланишни мақсад қилганларида 
қўллайдилар.
Эркин иқтисодий ҳудудларнинг турли-туман шакллари мавжуд: иқтисодий ишлаб 
чиқариш зоналари, савдо зоналари, оффшор ҳудудлар, эркин туризм зонаси, технопарк ва 
ҳ.к. эркин иқтисодий ҳудудларни ташкил этишда АҚШ, Бразилия ва ХХРнинг тажрибалари 
муҳим саналади. Чунки улар ўз мамлакати манфаатларидан келиб чиққан ҳолда турли 
моделларни танлаб олганлар ва бу самарали иш берган.
Ўзбекистонда ҳам Навоий вилоятида ЭИИЗ ташкил этилди ва бу мамлакатнинг ушбу 
минтақасини ривожлантиришда муҳим рол ўйнаши кутилмоқда.
 
 
 Назорат учун саволлар: 
1.
Эркин иқтисодий ҳудуд деганда нимани тушунасиз?
2.
Эркин иқтисодий ҳудудларни ташкил этишдан мақсад нима? 
3.
Қайси мамлакатларнинг ЭИҲ ташкил этиш бўйича тажрибаларини биласиз ва 
уларнинг хусусиятлари? 
4.
Оффшор ҳудудларнинг савдо ҳудудларидан фарқи нимада? 
5.
Навоийдаги ЭИИЗнинг истиқболини қандай баҳолайсиз?
 
 
 
7-боб. Халқаро валюта-молия ва кредит муносабатлар 
 
§ 7.1. Халқаро валюта тизимининг моҳияти ва таркиби 
ХX асрнинг 50-60-йилларида халқаро иқтисодий, молиявий ва валюта муносабатларини 
ривожланишида янги давр бошланди. Очиқ иқтисодиётнинг умумий тенденцияси савдо 
айирбошлашувининг тезлашишига, халқаро молиялаштиришнинг ривожланишига, янги
валюта бозорларини ҳосил бўлишига, турли мамлакатлар орасида валюта-молия 
муносабатларининг кенгайишига имкон берди. 
Жаҳон иқтисодиётида халқаро валюта муносабатлари пулнинг жаҳон пули 
функцияси билан боғлиқ бўлган иқтисодий муносабатларни намоён қилади. Пул жаҳон пули 
сифатида ташқи савдо ва хизматлар, капитал миграцияси, фойданинг инвестицияларга 
кўчиши, заём ва субсидиялар бериш, илмий-техник алмашув, туризм, давлат ва хусусий пул 
кўчиришларига хизмат қила бошлади. 
Валюта муносабатлари одатда миллий ва халқаро даражаларда амалга оширилади. 
Миллий даражада улар миллий валюта тизимлари (МВТ) соҳасини қамраб олади. Миллий 
валюта тизими - бу валюта қонунчилиги билан белгиланадиган давлат валюта 
муносабатларини ташкил қилишнинг шаклидир. МВТнинг ўзига хос томони у ёки бу давлат 
иқтисодиётининг, шунингдек ташқи иқтисодий алоқаларининг ривожланиш даражасини ва 
ўзига хослиги билан аниқланади. Жаҳон иқтисодиётида миллий валюта тизими қуйидаги 
ҳолатлари билан характерланади: 
- миллий валюта бирлиги билан; 
- расмий олтин ва валюта заҳираларининг таркиби билан; 
- миллий валюта паритети ва валюта курси шаклланишининг механизми билан; 
- валюта қайтиши шароитлари билан; 
- валюта чекланишларининг мавжудлиги ёки йўқлиги билан; 
- давлатларнинг ташқи иқтисодий ҳисоб-китобларини амалга ошириш тартиби ва 
бошқалар. 


91 
Жаҳон иқтисодиётида миллий валюта тизимларини боғловчи звено бўлиб валюта курси 
ва валюта паритети хизмат қилади. Валюта курси алоҳида мамлакатларнинг валюталарига 
бўлган нисбати ёки маълум бир давлат валютасининг бошқа бир давлатлар валютасида 
ҳисобланган “нархи”ни намоён қилади. Валюта паритети - валюталарнинг улардаги олтинга 
мос келувчи нисбатидир. Валюта курси амалда ҳеч қачон паритет билан мос келмайди. 
Халқаро валюта тизими (ХВТ) жаҳон хўжалиги доирасида валюта муносабатларини 
ташкил қилишнинг шаклидир. У жаҳон капиталистик хўжалиги эволюцияси натижасида 
пайдо бўлиб, ҳуқуқий жиҳатдан давлатлараро келишувлар билан расмийлаштирилган. 
Халқаро валюта тизимининг асосий элементлари қуйидагилардан иборатдир: 
- валюта бирликларининг миллий ва коллектив заҳиралари; 
- халқаро ликвидли активларнинг таркиби ва структураси; 
- валюта паритетлари ва курслари механизми; 
- валюталарнинг ўзаро алмашув шартлари; 
- халқаро ҳисоб-китоб шакллари; 
- халқаро валюта бозори ва жаҳон олтин бозори режими; 
- валюта-молия ташкилотларини (ХВФ, ХТТБ ва бошқалар) тартибга солувчи 
давлатлараро валюта-кредит ташкилотларининг мақоми. 
Жаҳон иқтисодиётида халқаро валюта тизимининг асосий вазифаси - муҳим иқтисодий 
ўсишни таъминлашдан, инфляцияни камайтиришдан, ташқи иқтисодий алмашув ва тўлов
оборотининг тенглигини қўллаб-қуватлаш учун халқаро ҳисоб-китоблар ва валюта бозори 
соҳасини тартибга солишдан иборатдир. 

Download 2,81 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   73   74   75   76   77   78   79   80   ...   143




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish