Асосий ривожланиш тенденция ва йўналишларини аниқлаб олиш муҳим аҳамият касб этади


§ 7.3. Халқаро резерв валюта бирликлари



Download 2,81 Mb.
Pdf ko'rish
bet79/143
Sana29.11.2022
Hajmi2,81 Mb.
#875164
1   ...   75   76   77   78   79   80   81   82   ...   143
Bog'liq
ЖИ ва ХИМ дарслик

 
§ 7.3. Халқаро резерв валюта бирликлари 
 
90-йилларнинг бошига келиб сузувчи курслар факторини амалга оширилиши 
муносабати билан қуйидаги элементлар асосида етарли даражада мураккаб бўлган халқаро 
валюта тизимини ташкил қилиш схемаси вужудга келди: 
1. Асосий устун бирликлар танланади. Бу билан улар миллий валюталар 
муносабатларини, аниқроғи ўз валюта курсларини сақлаб қолдилар; 
2. Валюта курслариниг ўзгариш даражаси бир хил бўлмасдан, диапазони кенг эди. 
Бунда маълум диапазон доирасида фақат айрим валюталарга нисбатан валюта курси 
сақланади, бошқа валюталарга нисбатан курс эркин ўзгариб туради. 
Амалда давлатлар эълон қилган валюта режимлари хилма-хилдир. 1988 йилда 
жаҳоннинг 58 давлати ўз валюталарининг асосий ҳамкорларидан бирининг валютасига 
нисбатан курсини ўрнатишга қарор қилдилар. Булар АҚШ доллари (39 та давлат), француз 
франки (франк зонасининг 14та давлати) ёки бошқа валюталарда (5 та давлат). Айрим 
давлатлар ўз валюталарини СДРга (17 та давлат) ёки бошқа валюталар саватчасига (29 та 
давлат) боғладилар. Бундан ташқари, 4 та давлат ягона валютага нисбатан чекланган 
мослашувчанлик режимини маъқуллайдилар. Ўз навбатида ЕИ нинг 8 давлати ўзлари учун 
валюта 
ҳамкорлиги 
механизмини 
таъсис 
этишиб, 
ўз 
валюта 
курсларини 
барқарорлаштирдилар. Жаҳоннинг 19та давлатлари шу жумладан, АҚШ, Канада, Буюк 
Британия ва Япония мустақил сузиш режимини танладилар. 
Ямайка келишуви жамоа валюта бирлиги сифатида “махсус ўрнини олиш ҳуқуқи” 
(СДР) ни тан олди. СДР 1969 йилда оддий кредит воситаси сифатида яратилган эди. Бироқ 
кейинчалик СДРни “халқаро валюта тизимининг заҳира активи” га айлантириш вазифаси 
қўйилди. Олдинига СДР бирлиги долларнинг олтин қийматига (1970 й.) мос равишда 
олтинга тенглаштирилади. 1974 йилнинг июлида валюталарнинг сузувчи курсга ўтиши 
билан СДРнинг олтин қиймати бекор қилинди. Бу валюта бирлигининг курси валюта 
саватчаси - ташқи савдоси жаҳон савдосининг 1% дан кам бўлмаган 16 давлат 
валюталарининг ўртача курси асосида аниқланарди. 1981 йилдан бошлаб СДР 5та давлат 
валютаси (АҚШ доллари, ГФР маркаси, япон иенаси, француз франки ва Англия фунт 
стерлинг) тўпламидан келиб чиқдан ҳолда аниқланадиган бўлди. 1 январ 1999 йилда Евро 
ҳудудда Евро пул бирлигининг нақдсиз кўринишидаги операциялар хамда 1 январ 2002 
йилдан нақд кўринишдаги банкноталар муомалага чиқарилганлиги хамда Европа валюта 
тизимига асос солган Европа иттифоқи иқтисодиётининг локомативлар ва СДР саватига 
кирувчи Германия ва Франция мамлакатлари хам Евро валютм тизимига ўтганлиги сабабли 
СДР саватчасида 4 валютага (АҚШ доллари, Евро, Япония йенаси, Буюк Британия фунт 
стерлинги) ўзгарди. Бу вазият 2000 йилдан 2016 йилгача давом этди. 2008 йилдаги 
инқиродан кейин ХХРнинг иқтисодиётининг барқарор ўсиши, мамлакат валюта бирлиги
юани халқаро ҳисоб-китобларни ўз мавқеига эга бўлиб бора бошланганлига яққол намоён 
бўла бошлади. 2016 йилдан Хитой юани халқаро резерв валюталар қаторига кириб СДР 


94 
валюта саватчаси қўшилди (7.3.1.-жадвал) 
Валюта корзинаси - бу бир валюта ўртача ҳисобланган курсининг бошқа 
валюталарнинг маълум тўпламига нисбатан солиштириш усулидир. Валюта курсини 
ҳисоблаш унинг таркиби, валюта компонентларининг ўлчови, валюталарнинг долларга 
нисбатан бозор курсига боғлиқ. 
СДР фоизлар келтиради. Мамлакат агарда СДРдаги авуарлар ассоциацияларидан кўп 
бўлса фоизлар олади ва аксинча СДРдаги авуарлари асосиацияларидан кам бўлса фоиз 
тўлайди. СДР бирлиги бирликдир. У ХВФнинг махсус счетларида ХВФга аъзо давлатларга 
ажратилган квоталар асосида келтирилади. Бу квоталардан конвентирланадиган валюта 
сотиб олиш ёки тўлов баланси дефицитини тўлаш учун фойдаланилади.
7.3.1.-жадвал

Download 2,81 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   75   76   77   78   79   80   81   82   ...   143




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish