Асадуллаев М. М., Асланова С. М. Асаб касалликлари пропедевтикаси



Download 240,56 Kb.
bet41/73
Sana21.02.2022
Hajmi240,56 Kb.
#64093
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   73
Bog'liq
Asadullaev- Asab Kasalliklari Propedevtikasi

6.6.2. Кечки нейрозахм.
Кечки захмнинг клиник аломатлари касаллик юққанидан кейин камида 7-8 йил ўтгач пайдо бўлади ва захм кечишининг учинчи даврига тўғри келади.
П а т о м о р ф о л о г и я. Ўзгаришлар яллиғланиш-дистрофик табиатда бўлади. Ўтказувчан йўллар, орқа мия ва бош мия глияси зарарланади, шу сабабли, кечки нейрозахмни эрта-мезенхималдан фарқ қилиб, паренхиматоз, дейилади. Диффуз томир реакциясидан ташқари, (сифилитик артрит ички девор некрозлари, бириктирувчи тўқима пролиферацияси ва томирнинг облитерацияси билан юмшаган ўчоқлар, йирик ҳужайрали ва адвентициал инфильтратлар, пардалардан бошланиб сўнгра мия моддасига ўсиб кирадиган чекланган гуммоз тугунлар кузатилади.
Вақт ўтиши билан кўп сонли гуммалар марказдан емирилиб фиброз авж олади ва ўсма тугунларига ўхшаш табиат касб этади.
К л и н и к б е л г и л а р и. Кечки нейрозахмнинг белгилари ҳам турли-туман бўлади. Унинг бир нечта турлари тафовут қилинади.
6.6.2.1. Кечки сифилитик менингит.
Аломатларига кўра, эрта сифилитик менингитга ўхшаш, бироқ унга иситмасиз бошланиш, аста-секин ривожланиш, қайталаб сурункали кечиши хос. Неврологик симптоматика умумий мия симптомлари: бошнинг хуружсимон, жуда қаттиқ оғриши, қусиш билан намоён бўлади.. Менингиал симптомлар: бўйин мушакларининг ригидлиги, Керниг симптоми унча намоён бўлмайди. Кечки сифилитик менингитда кўпчилик ҳолларда яллигланиш жараёни мия асосида ривожланганлиги туфайли унинг учун калла суяги нервлари зарарланиши характерли. Ҳаммадан кўп жараёнга кўзни ҳаракатлантирувчи нерв тортилади. Аргайл- Робертсон синдроми 10% ҳолларда учрайди ва кўз қорачиғини ёруғликка реакциясининг икки томонлама бўлмаслиги ёки пасайганидан иборат бўлади, бироқ уларнинг торайиши конвергенция ва аккомодацияда сақланиб қолади. Бунга миоз, анизокория, кўз қорачиғи шаклининг ўзгариши, вегетотроп препаратларни томизганда реакция бўлмаслиги қўшилади. Одатда бу ўзгаришлар аслига қайтмайдиган табиатда бўлади. Кўрув нервининг зарарланиши ҳам анча кўп учрайди ва кўриш ўткирлигининг пасайиши, кўриш майдонининг концентрик торайиши, гемианопсия билан намоён бўлади. Офтальмоскопияда кўрув нерви дискининг димланганлиги, неврит, кўрув нерви атрофияси топилади. Жараёнга шунингдек V, VI, VIII жуфт калла суяги нервлари тортилиши мумкин.

Download 240,56 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   73




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish