Аристотель. Поэтика. О поэтическом искусстве



Download 341,71 Kb.
bet1/13
Sana31.03.2022
Hajmi341,71 Kb.
#521488
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   13
Bog'liq
aa


Аристотель.
Поэтика. (Поэзия санъати ?(ацида) Масъул му^аррир И. Султон. Русчадан М. Махмудов таржимаси. Т.; Адабиёт ва санъат наш- риётн, 1980, 152 б.
Форобкй, Беруиий, Иби Снно кабм буюк Шзрд алломаларининг хам усто- за булган Лрасту — Лрнстотелиинг (зрамиздан аввалга 384—322 йиллар) ижодий меросн хозиргача хам жахои фалсафий-эстетик тафаккурн хазина- сининг диммагли бойлнги саналади. Утган йили жадон маданиятк жамоат- чилиги Аристотель вафотияинг 2300 йкллигини кекг нишонлади. Алломанинг «Поэтика» (Поэзия санъати дадида) рисоласидан бизга дадзр фадат баъзн днмматли парчаларгина етиб келтан булнб, ана шу дисмлар дам хозиргача барча файласуф, санъатшунос. адабяёт казариёгчиларининг асосий дасту- рул-амали булнб хнзмати диладн. Асар Узбек тилида биринча марта эълов дилнямодда.
Аристотель. Поэтика. О поэтическом искусстве.
ББК 83
Босмахонага берилди 12. 04. 79. Босишга рухсат этилдв 28. 02. 80. Р. 08848. Формати 70X1087» Босмахона когози № 1. Адабий гарнитура. Юкори босма. Шартли босма л. 6.65. Нашр л 6.34. Тиражи 10000. Заказ № 212. Бакоси 80 т. Рафур Рулом номидаги Адабиёт ва сакъат нашриёти. Тошкент, Навоий кУчаси, 30.
Узбекистои ССР Нашриётлар. полиграфия ва китоб савдоси ишлари Давлат хомктетннинг Тошкент «Матбуот» полиграфия ишлаб чикариш бирлашмаси- винг 2- босмахоиаск. Янгнйул ш.. Самарканд кУчаси, 44. 1980 йил.
На узбекском языке
Аристотель
ПОЭТИКА
О поэтическом искусстве
Редактор А. Шаропое
Рассом 3. Куликов
Расмлар редактори В. Немировский
Техн. редактор Э. Саидов
Корректор С. Толипоеа
И Б № 667.
МУНДАРИЖЛ


  1. бет.— Афсонага кура ажда^о тишидан дунёга келган кадм- ликларнинг баданнда найза изн бор зкан. Мелоддан ав. IV аср шои- ри Каркин драмасида Фиестнинг фил суягидай оппоц елкаси юлдуз- дай ярак;лаб турар экан. Софокл трагедиясида малика Тиро Посей- дондан туц^ан фарзандларини тогорачага солиб дарёга о^изиб юбо- ради. Бетона элларда усган болалар ултайиб ватанкга тогорачаии олиб ^айтишади, онаси шу белгидая фарзандларини таниб колади.

«Тукувчи мокисининг овози»— Терей томонидан зурланган ва тили кесиб ташланган Филомела дастгохда мато\ туцнб, булган во- цеани тасвирлайди ва шу мато^ни Терейнинг хотини Прокнага юбо- ради.

  1. бет.— Бу асарларнинг сюжети бизга равшан эмас.

— «Одиссей — сохта хабарчи» асари ^а^ида х.ам бизда етарли маълумот йуц.

  1. бет. Яъни томошабинларда foht кучли хамдардлик ва цурхув уйготади. Камчилик — ривоятлар, характерлар, хорларда.

  2. бет. «Орест ва Эгисф»—Алексиднинг (?) номаълум афсона- внй комедияси. Бахтиёрлик билан тугайдиган трагедиялар — Еври- пидкинг «Алкестида» ва «Елена» асарлари.

  1. бет. «Еаройибот» — минг кузли Аргус, боши одам, гавдаси от кентаврлар, сигир хиёфасидаги Ио ва бош^алар.

  2. бет. Астидамант I—IV' аср бошида яшаган трагик. «Ярадор Одиссея» автори — Софокл.

  1. бет. Софокл. «Антихона», чопарнинг гуристондаги можаро Халида хикояси.

  2. бет. Еврипиднииг (?) «Кресфонт»ида бетона юртларда усган угил отасининг учини олиш мацсадида келади ва уни танимаган она- си рулила улишига сал ^олади. «Гелла» трагедиясининг автори ва сюжети маълум эмас.

  1. бет. «Турт мацсад»— умуман трагик дахрамопга, г;аядайдир турдаги трагик ^а^рамонга, шу асардаги трагик дахрамонга ва уз- уз ига муносиблик.

28- бет. Анъанавий афсонавий образга ухшаш.
28-бет. Ноизчил—масалан, Ахиллнинг кайфиятидаги узгариш-
лар.

  1. бет. «Орест»—Еврипид драмаси. «Сцилла» — Тимофей ди- фирамби (уида Одиссей дустлариии Сцилла еб 1\уйгани учун 1\ай- гурадн). «Меланиппа»— Еврипиднииг шу номдаги трагедияси. (Уида Меланиппа аёлларга хос б^лмаган доно нутд сузлайди.)

  2. бет. Еврипиднииг «Медея»сида дахрамон аёлни водеадан олиб кетиш учун театр машинасидан фойдаланилади.

  • «Эдип»даги мантидда зид воцеа. Чамаси, Эдип узох йиллар давомида Лаийнинг £лнми сабабинп суриштириб билмаганлиги ха- к,нда ran бораётган булса керак.

  • Трояликлар баходири Гектор юкон баходнри Патроклни £л- диради. Патроклнинг дусти Ахилл яккама-якка жангда Гекторни улдиради, шунда хам газаби босилмай, унинг жасадини жанг ара- васига боглаб шахар атрофида судраб айлантириб юради. Одсодол- лар хаР цанча иасихат хилсалар хам Ахиллнинг газаби бо- силмайдн.

  1. бет. Манбаларда туртта «Хераклнома» ва учта «Фесейнома» («Тссейнома») тилга олннади.

  2. бет. Аристотель бизгача етиб келмаган «Шоирлар з^ацида» асарида «истеъдод» ва «санъаткорлик», «майорат» тушунчаларини циёслагаи. Чамаси, у санъаткорликдан «истеъдод»ни устун цуйган.

  1. бет. Аристотель «комедия» деганда к;адимги, Аристофан дав- ридаги ямбнавислик асарларини эмас, янгича комедияни назарда тутади.

  2. бет. Агафон — Еврипиднинг кичик замондоши, Платоннинг «Базм» асари ^а\рамоки, трагик поззияга му\им янгиликлар кирит- ган. Унинг пьесаси «Гул», «Анфей» (тузима исм) деб уцилиши мум- кин.

  1. бет. \а^ицатаи юз берган — Эсхилнинг «Форслар» асари ва IV асрдаги бошца тарихий трагедия намуналари.

  2. бет. Аргослик Митий — Демосфен томонидан, жанг арава зга- си деб тилга олинади. Митий Му собака голиби сифатида Байкал билан мукофотланган булиши мумкин.

  1. бет. «Линкей»—Аристотелнинг замондоши Феодект драмаси.

  2. бет. Еврипид. «Ифигения Таврида»да Ифигения Пиладга «Акамга элтинг» деб хат беради. Шунда Орест синглисикн таниб к,о- лади. ГТилад эса хатни ёнида турган Орестга беради. Шунда Ифи­гения акасини таниб к;олади.

  1. бет. Кейинро^ трагедиянинг одатдаги таркибий ^исмлари тас- вирланади. 1. Диалогли ёки монологли пролог; 2. Парод—хорнинг де- бочаси; 3. Кейин диалогли саз^налар (эписодийлар) ва хор к,уши^- пари( стасимлар) навбатлашиб келади. 4. Сунгги стасимдан кейин диалогли эксод (ечим) келади. Сазана кушицлари (ариялар, мо- нодиялар) Еврипид ва^тидаёк купайган эди.

  2. бет. Анапест—марш вазни, трохей,—рацс вазнп хисобланган. Шунинг учун з^ар иккиси «тургун хор цушигида» уринсиз хисоблан­ган.

  1. бет. «Одамийлик» — бу уринда: илк инсоннй туйгу. Шу туйгу- дан ^амдардлик ва ^урк,ув туйгулари камолга етади.

  2. бет. Аристотелга Kjpa, «хато» — ёмок ният билан эмас, бил- масдан цилинган хатти-^аракат («Никомах этикаси»), Узи билмас- дан Эдип отасиии улднради, Фиест болаларининг гуштини ейди.


Download 341,71 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   13




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish