Аристотель. Поэтика. О поэтическом искусстве



Download 341,71 Kb.
bet2/13
Sana31.03.2022
Hajmi341,71 Kb.
#521488
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   13
Bog'liq
aa

Уз %олича — ривоят, характер, нутх ва фнкрда Уз з^олича, музика ва сазана безагида — театр томошаси сифатида.
Аристотель хор хушихлари орасида куйловчи бошловчиларни би- ринчи актёрлар деб дисоблайди.

  1. бет. «Хато» — хатти-харакатда, «мажрухлик» — характерда. Нудсон трагедия асосида з^ам бор, лекин у ерда «дардли» ва «за- рарля».

  2. бет. Трагедияда хор VI аср охиридан, комедияда — 465 йил- дан давлат хисобига утган. Бинобарлн, Хионид ва Магнет у вахтда Хаваскорлар орасида ижро этишган.

Эпихарм ва унинг издоши Формий илк марта «кохиш» хуших- ларидан «кулгили» цушихларга Утган шоирлар саналадн. Кратет Хам Аттика комеднясида шундай цилган.

  1. бет. Аристотель асаридаги «ривоят», «миф» лотинча таржима- да «фабула» деб олинди ва адабиётшуносликда кенг оммалашиб кетди.

  2. бет. «Бахт хатти-харакат туфайли келади»—Аристотелнинг «Никомах ахлохи» асаридаги фикр.

16-бет. «Эиг яиги», Еврипкддак кейииги давр шоирлари, чамаск, анъанавий ривоятлардаги бир хилликдан цутулиш учуй сюжетларнн ишлашга алохида эътибор беришган булса керак.

  1. бет. Чамаси, Зевксид идеал гузалликка эргашмох учуй харак- терли сифатлардан воз кечган шекилли.

  2. бет. Хамдардлик ва хУРЦинч уйготиб, дилни мафтун хилади. 17- бет. Энг хадимги шоирлардан бири Фриних булса керак.

  1. бет. Оддий сурат билан — ёки хейин буяладиган дастлабки чи- зихлар билаи.

17-бет. Янги трагиклар, чамаси, нутх — тилдан асосан сюжет- даги узгариб турувчи вазиятларни тасвирлаш учун эътиборни сю- жетга харатишган.
17-бет. Хажмга эга булмаган, яъии жуда кичик хажмли.
19- бет. «Одатдаги уч трагедия урнига юз трагедия»— яънн хар асарни хуйишга шу хадар кам вахт кетадикн, у вахтни судда нотих- ларга ажратилгаи вахт билан хиёслаш мумкин. Кадимги судларда вахт сув соати билаи ^лчанган.
19- бет. Сокин одам хатнашаднган вохеа ва фаол шахсниаг «хат- ти-харакатлари» кейииги сахифаларда курсатиладн.

Москвадаги ГИХЛ нашриёти 1957 йили бу таржимани эълон кил- ди. Антик дунёнинг буюк олики Аристотелнинг эрамизгача 336—332 йилларда ёзгак бу ажойиб китобини В. Г. Аппельрот таржимаси асосида рус тилидан узбек тилига таржима цилинди. Оддий цавслар текс мазмунига тегишли, бурчакли ^авслар илгари «Поэтика» тексти- дан тушиб цолган деб тахмин дилпнган тулдиришларни уз ичига олади, квадрат ^авслар русча таржиманииг равшан булиши учуй таржи.мон томонидан киритилган сузларни англатади.

  1. бет. Эмпедокл — милод. ав. V асрда яшаган, «Табиат ка^ида» поэмасининг автори, Аристотель бошца бир уринда уни «энг Хомер- она» шоир дейди. Аммо, шунга ^арамай, «акс эттириш предметига кура» у шоир эмас, олимдир.

Херемон — милод. ав. IV асрда яшаган, драма ижодкори.

  1. бет. Машхур Полигнот Ra Колофонлик Дионисий Юнон — Эрон урушларн даври (милоддан ae.VI аср)да яшаган. Карикатурачи Пав- сон сал кейинроз\, Аристофан даврида 5?тган.

Клеофонт—кейинроц тубан поэзия вакили сифатида тилга оли- нади. Гегемон (V аср охири) ва Никохар (IV аср) комедиографлар:
Тимофей ва Филоксен — IV аср хор лирикаснда янги услубнинг энг йирик вакиллари. Улар тубан нарсалар тасвири билан з^айрат- лантиришган (Филоксеннинг маш\ур одасида бир кузли дев Поли- фемнинг севгиси курсатилади.)

  1. бет. Бу ерда а) ?;а.\рамонлар нут^и бериладиган эпос, б) ди­фирамб, в) драма санаб курсатилмоцда.


Download 341,71 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   13




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish