Андижон давлат тиббиёт институти факультатив, госпитал терапия, халқ табобати ва эндокринология кафедраси


ГИПОКОРТИЦИЗМ (АДДИСОН КАСАЛЛИГИ)



Download 2,51 Mb.
bet67/80
Sana16.04.2022
Hajmi2,51 Mb.
#556450
1   ...   63   64   65   66   67   68   69   70   ...   80
Bog'liq
лекция

ГИПОКОРТИЦИЗМ (АДДИСОН КАСАЛЛИГИ)


Бирламчи буйрак усти безлари пўстлоқ қавати етишмовчилиги

Буйрак усти безлари пўстлоқ қавати етишмовчилиги –клиник синдром бўлиб, гипоталамо–гипофизар буйрак усти безлари системасидаги битта ёки бир нечта звеноси фаолиятини бузилиши натижасида БУБ гормонлари секрецияси етишмовчилиги билан белгиланади. БУБ етишмовчилигининг патологик жараён жойлашувига қараб, бирламчи ёки марказий (иккиламчи, учламчи ) турлари фарқланади. Бирламчи БУБ етишмовчилигида шикастланиш буйрак усти безларида бўлган, иккиламчисида АКТГ секрециясининг етишмовчилиги (гипофиз шикастланиши), учламчисида эса гипоталамусдаги шикастланиш туфайли КРГ (кортикотропин рилизинг гормони) етишмовчилиги натижасида ривожланади. БУБ етишмовчилигининг ятроген турини (биринчи ўринда узоқ вақт давомида кортикостероидлар қўлланилиши натижасидаги гипокортитицизм) хисобга олмаганда бирламчи БУБ етишмовчилиги энг кўп учрайди (ҳамма турлари ичида 95%). Бирламчи БУБ етишмовчилиги, БУБ даги деструктив ўзгаришлар натижасида ривожланади. Бу касалликнинг клиник кўриниши биринчи инглиз олими Томс Аддисон (1793 - 1860) томонидан тўлиқ ёритилган (1985).


Туберкулёзли ва аутоиммун шикастланиши туфайли ривожланган бирламчи буйрак усти бези етишмовчилиги Аддисон касаллиги деб номланади.
1 йил давомида 1мл. катта ёшдаги аҳолида бирламчи гипокортицизмнинг 40-60 янги аниқланиши кузатилади.
Бирламчи буйрак усти безини чақирувчи омиларга қуйидагилар киради:
- БУБ пўстлоқ қаватининг аутоиммун деструкцияси (80-85%);
- БУБ туберкулези (5-10%);
- адренолейкодистрофия , адреномиелонейропатия (5%);
- БУБ ларнинг метастатик шикастланиши;
- БУБ ларнинг замбуруғли инфекциялардаги диссемикацияси;
- ОИТС
- ятроген бирламчи гипокортицизм (икки томонлама адренал-эктомия)
ва бошқа сабаблар.
ЭТИОЛОГИЯ. Бирламчи БУБ.
(1-БУБ) етишмовчилигининг асосий сабабларига аутоиммун ва туберкулёзли шикастланишлари киради. ХIХ ва ХХ аср бошларида туберкулёзли шикастланиши 80% ни ташкил қилган бўлса, хозирги кунда асосий сабаб БУБ пўстлоқ қаватининг аутоиммун диструкцияси (аутоиммун адреналит) бўлиб, 80-85%ни ташкил этади. Бундай патоморфоз туберкулёзнинг эффектли профилактика ва даволаш йўлларининг амалга ошириши билан боғлиқдир. 1-БУБ етишмовчилигининг аутоиммун генези НLA – В8; - DR3; - DR4 гаплотиплар биларн боғлиқ. Бирламчи бўлиб, БУБ пўстлоқ қаватининг коптокчасимон зонаси шикастланиб альдостерон секрецияси бузилади, қон плазмасида ренин концентрацияси ортади, кейинчалик тутамсимон зона шикастланиб, кортизол секрецияси камаяди натижада АКТГ миқдори плазмада ортади.
Хозирги вақтда аутоиммун генезли 1-БУБ етишмовчилиг 60-70% холда бошқа аутоиммун эндокрин касалликлари билан бирга кечади. Бундай холатлар аутоиммун полигландуляр синдромлар деб белгиланади.
1-БУБ етишмовчилигиниг аутоиммун тиреопатиялар (ДТБ, АИТ) билан бирга кечиши Шмидт синдроми, 1- БУБ етишмовчилигини қандли диабетнинг 1-тури билан кечиши эса -Карпентер синдроми деб аталади. Бу синдромлар келтирилган синдромларда 1 – БУБ етишмовчилиги бошқа эндокринопатиялардан аввал ривожланиб, касаллик кўринишини белгилайди.
1-БУБ етишмовчилигининг аутоиммун шикастланишида беморлар қонида БУБларга нисбатан сепецифик аутоантителолар аниқланади. Аутоиммун – 1-БУБ етишмовчилигида специфик иммунологик марказларга БУБ стероидогенезида иштирок этувчи ферментларга Р450с 21, Р450с 17 ва Р 450 sсс бўлган антителолар киради. Антителоларнинг охирги икки тури аутоиммун полигландуляр синдром = 1- турига кирувчи 1-БУБ етишмовчилигига тегишлидир, Р450с21 га бщлган антителолар эса 1-БУБ етишмовчилигининг универсал маркери хисобланади. 1-БУБ етишмовчилигига олиб келувчи сабаблардан 2-4 урнида туберкулёзли шикастланиш (5-10%) туради. Одатда бу беморларда туберкулёзли шикастланиш ўпкаларда ҳам аниқланади. Бу беморларда переферик ёки мезентериал лимфа тугунларда, суякларда, буйракларда, жинсий органларда хам туберкулёзли шикастланишлар аниқланиши мумкин. Туберкулёзли шикастланишларда аутоиммун адренолитдан фарқли БУБ пўстлоқ қаватидан ташқари мағиз қавати ҳам шикастланади. Охирги феномен клиник ахамиятга эга эмас.
1-БУБ етишмовчилигини чақирувчи сабаблардан 3-ўринда адренолейкодистрофия (АЛД) туради. АЛД Х-боғланган рецессив наслий касаллик бўлиб, бош ва орқа мия оқ тўқимаси ва БУБ – шикастланиши билан кечади. Касаллик патогенези асосида Х-хромосомаси (Хq 28) узун елкасидаги АЛД генининг мутацияси ётади. АЛД фенотипик хар хил вариацияларда, оғир нейродегенератив турларидан то клиник кўриниши жихатидан 1-БУБ етишмовчилигининг устунлиги билан кечишига қадар учрайди. 10-20% беморда АЛД изоляциланган 1-БУБ етишмовчилиги сифатида учрайди. Наслийликнинг Х-боғликлиги АЛД касаллигини кўпроқ эркакларда учрашини белгилайди. Бу касаллик аёлларда ҳам учрайди, аммо енгилроқ кечади.
Ўпка ва сут безлари саратони 40-60% холда буйрак усти безлариниметастазлари билан шикастлайди. Аммо бу холатларда 1-БУБ етишмовчилиги кам ривожланади, чунки унинг ривожланиши учун БУБ тўқимасининг камида 90% и шикастланиши керак. 1-БУБ етишмовчилигини асосан, неходжкинск лимфама метастазлари чақиради.
ОИВ (одам иммунодефицит вируси ) туфайли БУБ ларда қуйидаги ўзгаришлар бирламчи етишмовчиликка сабаб бўлади .
Цитамегаловирус таъсирида БУБ деструкцияси, Капоши спркомаси метастазлари, бу холатларда қўлланиладиган препаратларнинг (кетоназол, рифампицин, фенитион) стероидогенезни ингибирловчи таъсири.
Ҳар хил коагулопатияларда БУБ ларга қон қуйилиши ҳам 1-БУБга олиб келади. Буларга : ДВС –синдроми ( кўпроқ септик холатлардаги Уоттерхаус –Фридерик синдроми ) антикоагулянтларнинг кенг қўлланилиши натижасида (миокард инфарктларини даволашда гепарино терапия натижасида ) киради
1 –БУБ етишмовчилигидга олиб келувчи сабабларига кам бўлса ҳам амилоидоз,сифилис ,системали кандидозлар киритилиши мумкин.

Download 2,51 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   63   64   65   66   67   68   69   70   ...   80




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish