Анатомияси ўзбекистон Республикаси Олий ва ўрта махсус таълим


-раем. Микроспора, чанг ва унинг ўсиши.Л — микроспора



Download 7,77 Mb.
Pdf ko'rish
bet183/206
Sana01.07.2022
Hajmi7,77 Mb.
#722877
1   ...   179   180   181   182   183   184   185   186   ...   206
Bog'liq
Ботаника (Икромов М) 2002

150
-раем.
Микроспора, чанг ва унинг ўсиши.Л — микроспора; 
Б —
чанг доначалари; 
В —
 чанг найчасининг ҳосил бўлиши; У— чанг
найчасининг бир қисми; У — сэкзин; 
2 —
 нэкзин; 
3
 — вегетатив
ҳужайра; 
4 —
 генератив ҳужайра; 5 — иккита сперма.
7-§. ГИНЕЦЕЙ
Гинецейнинг умумий тарифи. Гулдаги бир ёки бир неча 
уруғчибарглар (мегаспорофиллар)нинг йиғиндиси бир ёки 
бир неча гинецей (г и н е — аёл, уруғчи)ни ҳосил қилади. 
Уруғчибарг келиб чиқиши жиҳатидан барг билан боғлиқ. 
Лекин морфологик тузилиши ва фаолияти жиҳатидан ве­
гетатив баргдан кескин фарқ қилиб, кўпроқ мегаспоро­
филл барглар га ўхшайди.


Классик морфология 
асосчиларидан Гёте уруғ- 
чи ёки гинецей келиб чи- 
қиши жиҳатидан шаклан 
ўзгарган вегетатив барг 
деб таърифлаган. Аммо, 
\озирги кўпгина ботаник- 
морфолог-оли млар бу 
фикрни инкор этадилар.
Машҳур олим морфо­
лог-систематик A. JI. Тах- 
таджян ва бошқа хорижий 
олимлар 
ёпиқуруғли 
ўсимликларнинг гулидаги 
уруғчибарглар эволюция жараёнида қадимги очиқуруғли 
ўсимликларнинг аждодлари — саговникларда вужудга кел­
ган ва очиқ патсимон мегаспорофилларни бир-бири би­
лан туташиши натижаси — мевачибарглар ривож топган 
дейдилар. Дарҳақиқат ҳам бу фикрни тасдикдовчи бир 
қанча далиллар бор. Чунончи, қазилма ҳолда топилган 
ёпиқуруғли ўсимлик D egeneiw a худди шундай мевачи 
баргларнинг тараққий этганини кўриш мумкин (151-расм). 
Расмдан аниқ кўринадики, улардаги мевачибаргларнинг 
учлари бир-бири билан туташмасдан, фақат битта қисқа 
банддан ташкил топган. Унда на стилодий (юнон. с т и ­
л о с — устунча) ва на тумшуқча булган. Мевабарг плацен­
та (уруғкуртак) гача безсимон тукчалар билан қопланган. 
Мевачи баргларнинг кейинги эволюцияси (DegeneriaflaH 
то ҳозирги ёпиқуруғли ўсимликлар)гача тараққий этиши 
152-расмда кўрсатилган (152-расм).
Шундай қилиб, узоқдавом эгган эволюция жараёнида 
ёпиқуруғли ўсимликларнинг энг муҳим ва нодир органи 
гинецей ривожланган.
Гинецейнинг энг муҳим қисми тугунча ҳисобланади, 
унда уруғкуртак жойлашади, гул тугунининг устида ин­
гичка устунча, унинг учида эса шакли ҳар хил тумшуқча 
бўлади (153-расм). Устунча тумшуқчани тугунча билан бир- 
лаштиради ва тумшуқчани озми-кўпми баландликка кўта- 
риб чангларни қабул қилади ҳамда чангланишни осон- 
лаштиради.
\i\~IHicM.

Download 7,77 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   179   180   181   182   183   184   185   186   ...   206




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish