Анатомияси ўзбекистон Республикаси Олий ва ўрта махсус таълим


Гинецейнинг ҳар хил шакллари



Download 7,77 Mb.
Pdf ko'rish
bet185/206
Sana01.07.2022
Hajmi7,77 Mb.
#722877
1   ...   181   182   183   184   185   186   187   188   ...   206
Bog'liq
Ботаника (Икромов М) 2002

Гинецейнинг ҳар хил шакллари: 
0 —
 тумшуқча, 
у —
устунча, 
т
 — тугунча.


рида энг содда мевачи барглар учрайди. Гинецейнинг эво- 
люциясида рўй берган энг муҳим ўзгаришлардан бири, бу 
ценокарп гинецейнинг ва остки тугунчанинг ривожлани- 
шидир.
Бир неча уруғчи барглардан ташкил топган гинецей 
ценокарп гинецей деб аталади. Ценокарп гинецейда мева- 
баргларнинг туташиб кетиши кўпинча тугунчада бўлиб, 
стилодий туташмасдан қолиши мумкин (масалан, лабгул- 
дошлар, мураккабгулдошлар, чиннигулдошлар ва бошқа- 
лар). Туташмай қолган стилодий ва тумшуқ парракларига 
қараб гинецей қанча мевачи барглардан юзага келганли­
гини аниқлаш мумкин. Баъзи оилаларда (кампирчопон- 
дошлар, сигирқуйруқдошлар, бутгулдошларда) мевачи 
барглар бутунлай туташиб, устунчани ҳосил қилади. Це­
нокарп гинецей уч хил бўлади: синкарп, перикарп ва ли- 
зокарп.
Синкарп гинецей ёки кўп чаноқли (уяли) уруғчи. Син­
карп гинецей апокарп гинецейдан ҳосил бўлади. Уларда 
мевачи баргларнинг четлари ичкарига ўралиб, ёнлари бир- 
бирига туташади ва чаноқ (уя) деб аталадиган хоналарга 
ажралган битга гул тугуни ҳосил бўлади (155-расм, 3).
П а р а к а р п г и н е ц е й (юнон. п а р а — олдидаёндош, 
к а р п о с — мева) деб бир неча мевачи баргларнинг йи- 
ғиндисидан ҳосил бўладиган бир хонали уруғчига айтила­
ди (гунафшадошлар, қарақатдошлар, газакўтдошлар, шум- 
ғиядошларга хос белгидир) (155-расм, 4, 
6
).
Л и з о к а р п г и н е ц е й (юнон. л и з и с — эритиш
йўқотиш) эволюция жараёнида синкарп гинецейнинг ча- 
ноқлар орасидаги пардасининг эриб йўқолиб кетишидан 
бир хонали тугунча ҳосил бўлади. Бундай гинецей приму­
ла ва чиннигулдошларга хосдир (155-расм, 7, 
8
).
Плаценталар ёки уруғўрни. Тугунча ичидаги уруғкур- 
таклар (мегаспорангийлар) ўрнашган бўртма плаценталар 
деб аталади. Улар ламенол ва сутурал ҳолда жойлашади.
Ламинал плаценталар (лот. л а м и н а — ясси, япроқ, 
пластинка) содда тузилган бўлиб, уруғкуртак уруғчибарг- 
ларнинг юзасида ўрнашади. Масалан, Degeneriafla уруғ- 
куртак мевачи баргларнинг ўртаси ва ёнида жойлашса, 
нилуфардошларда уруғкуртак мевачибаргларнинг ичида 
сочилган бўлади.


\55-расм .

Download 7,77 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   181   182   183   184   185   186   187   188   ...   206




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish