Анатомияси ўзбекистон Республикаси Олий ва ўрта махсус таълим



Download 7,77 Mb.
Pdf ko'rish
bet184/206
Sana01.07.2022
Hajmi7,77 Mb.
#722877
1   ...   180   181   182   183   184   185   186   187   ...   206
Bog'liq
Ботаника (Икромов М) 2002

Degeneria да уруғчи
баргларнинг тараққин этиш
даирлари.


152
-раем.
Degeneria да энг содда Уруғбаргларнинг кўриниши (1);
3—4 — ихтисослашган устунча (стилодий) уруғчиларнинг
ривожланиш эволюцияси.
\5Ъ -расм.
Гинецейнинг ҳар хил типлари: 
А — В —
 ценокарп гинецей;
Г —
 апокарп гинецей; 
А —
 тамаки (Nicotina); 
Б —
 тол (Salix);
В —
 кўкнор (papaver); Г — сусак (Butomus). / — тугунча; 
2 —
 устунча;
3
 — тумшуқча.
Тугунчанинг ичида уруғмуртак жойлашади. Уруғланиш- 
дан кейин, булардан уруғ ҳосил бўлади. Шундай қилиб, 
тугунча уруғмуртаклари билан бирга гинецейнинг энг му- 
ҳим қисмини ташкил этади.
Талайгина содда оилаларда масалан, кўпчилик айиқго- 
вондошлар, магнолиягулдошлар, кўкноргулдош ва бошқа- 
ларда устунча тараққий этмасдан қолади. Бунда тумшуқча 
тугунчанинг устида туради ва бандсиз тумшуқча деб ата-


лади. Шамол ёрдамида чангланадиган баъзи ўсимликлар 
(ғалладошлар)да ҳам устунча тараққий этмайди.
Баъзи ўсимликларда (қулупнай, ғозпанжа ёки бешбарг) 
гул тугуни баравар ўсмаганлиги сабабли устунча тугунча­
нинг ёнидан, лабгулдошлар, кампирчопондошларда 
эсе
тугунча асосидан ўсиб чиқади.
Уруғчи (гинецей) хиллари. Бир гулнинг уруғчи баргла­
ри (мева барглари) бир-бири билан туташмаган ҳолда, ҳар 
қайсиси алоҳида уруғчига айланса, бундай уруғчи апокарг 
гинецей деб аталади. Қазилма ҳолда топилган қадимги ёпи- 
қуруғли ўсимликлардан Degeneria-да энг содда мономер 
битга мева баргдан ташкил топган апокарп гинецей бўлган 
Ҳозирги ўсимликлардан апокарп гинецей айиқтовондош- 
лар, атиргулдошлар, зиркдошлар ва бошқа оилаларнин

вакилларида учрайди.
Эволюция жараёнида энг содда мевачи баргларнинг 
ихтисослашувидан учлари қайрилиб стилодий (устунча' 
шаклига кирган. Айиқтовондошлар оиласининг вакилла-
\54-расм .

Download 7,77 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   180   181   182   183   184   185   186   187   ...   206




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish