Анатомияси ўзбекистон Республикаси Олий ва ўрта махсус таълим



Download 7,77 Mb.
Pdf ko'rish
bet179/206
Sana01.07.2022
Hajmi7,77 Mb.
#722877
1   ...   175   176   177   178   179   180   181   182   ...   206
Bog'liq
Ботаника (Икромов М) 2002

143
-раем.
Лоладошлар
оиласининг вакилларида
гулнинг икки хил бўли-
ши: 
1
 — гиацинт; 
2—
Со1-
chicum; цвн — гулбанд —
гулни поя билан бир-
лаштириб турувчи қисм.


ан пигментларига боғлиқ. Масалан, сариқранг (георгина, 
картошкагул, кўкнорда) антохлор миқдорига боғлиқ. Оқ 
ранг гулда бўлмайди. Гулнинг оқ бўлиб кўриниши пиг- 
ментларнинг йўқлигидан ҳамда ёруғлик нурларининг акс 
этишидан далолатдир. Қора ранг эса тўқ қизил рангнинг 
аксидан пайдо бўлади. Бир оила вакилларида гултож ҳар 
хил рангда бўлиши мумкин. Лекин, қовоқдошлар оиласи­
нинг ҳужайра ширасида фақат антоциан пигмент бўлади, 
шунинг учун уларда оқ ва сариғ ранг учрайди.
5-§. АНДРОЦЕЙ
Аццроцейнинг умумий тарифи. Битта гулдаги чангчилар 
сони (йиғиндиси) андроцейни (юнон. а н д р о с — эркак, 
о й к о с — уй) ташкил этади. Гулда чангчиларнинг мивдо- 
ри ҳар хил бўлиб, улар содда ўсимликларда спирал, ри­
вожланган ўсимликларда ҳалқа (доира) шаклида жойла­
шади. Орхидеядошлар оиласида 1—3, сабсаргулда — 3, му- 
ра ккабдошларда — 5, 
пиё з дошла рда — 6,
капалакдошларда — 10. Бундай андроцей олигомер (юнон, 
о л и г о с — оз, кам, м е р о с — бўлак) андроцей деб атала­
ди. Баъзи ўсимликларда чангчилар сони жуда ҳам кўп (ма­
салан, дуккакдошлар оиласидан бўлган мимозалар). Гулда 
андроцейлар сони кўп бўлса полимер (юнон. п о л е — кўп, 
м е р о с — бўлак) деб аталади. Андроцейнинг эволюцияси
полимердан олигомерга бор­
ган.
Кўпинча чангчилар ипла- 
рининг узун ва калталиги 
билан ҳам фарқланади. Ма­
салан, бутгулдошларда — 2 
қисқа ва 4 узун, лабгулдош- 
ларда — 2 узун ва 2 қисқа 
бандли чангчилар бўлади 
(144-расм, А, Б). Баъзи оила­
ларда чангчи бандлари ту­
ташган. Тропик ўсимлик 
Meliaccae оиласининг вакил­
ларида 10 чангчи бир-бири

Download 7,77 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   175   176   177   178   179   180   181   182   ...   206




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish