Alisher navoiy nomidagi samarqand davlat universiteti hisoblash usullari kafedrasi


Matematik ta’lim usullari mavzusining texnologik xaritasi



Download 1,8 Mb.
bet75/116
Sana07.07.2021
Hajmi1,8 Mb.
#111437
1   ...   71   72   73   74   75   76   77   78   ...   116
Bog'liq
O

Matematik ta’lim usullari mavzusining texnologik xaritasi.

Ish bosqich-




Tinglovchi

lari

O’qituvchi faoliyatining mazmuni

faoliyatining mazmuni






1-

bosqich.

Mavzuga kirish (20 min)

1.1.O’quv mashg’uloti mavzusi savollarni va o’quv faoliyati natijalarini aytadi.

1.2.Aqliy xujum usulida mavzu bo’yicha ma’lum bo’lgan tushunchalarni faollashtiradi. Xabarlashib o’rganish usuli natijasiga ko’ra tinglovchilarning nimalarda adashishlari, xato qilishlari mumkinligining tashxizini amalga oshiradi. (1-ilova).

Tinglaydilar.

Savollarga javob beradilar

2 -

bosqich.

Asosiy

bo’lim

(50 min)

  1. Talabalarning e’tiborini tortish uchun jonlantirish savollari beradi.(2- ilova).

  2. Ma’ruza rejasining hamma savolini tushuntiradi. Power Point da yaratilgan slaydlar yordamida.

  3. Har bir savol nihoyasida umumlashtiruvchi xulosa beradi.(3- ilova.)

  4. Tayanch iboralarga qaytiladi. Talabalar ishtirokida ular yana bir bor takrorlanadi.

Tinglaydilar.

UMKga qaraydilar

UMKga qaraydilar

Har bir tayanch tushuncha va iboralarni muhokama qiladilar.

3-

3.1.Mashg’ulot bo’yicha yakunlovchi

Savollar beradilar

bosqich.

xulosalar qiladi. Mavzu bo’yicha

UMKga qaraydilar

Yakunlov

olingan bilimlarni qayerda ishlatish

chi

mumkinligi ma’lum qiladi.

Mustaqil o’rganish uchun




3.2. Mavzu bo’yicha mustaqil

(10 min)

o’rganish uchun topshiriq beradi

topshiriqlarni yozib

3.3. Mavzu bo’yicha bilimlarni chuqurlashtirish uchun adabiyotlar

oladilar.




ro’yxatini beradi.

3.4.Keyingi mazvu bo’yicha

UMKga qaraydilar




tayyorlanib kelish uchun savollar beradi.

UMKga qaraydilar







«AqHy Ищит» ning asosiy qoidalari:

-айтилаётган барча гоялар бир -бирига нисбатан мууимликда тенгдир. -киритилаётган гоялар тандид дилинмаслиги керак.

-гояни таддим этаётган пайтда сузловчининг гапини булмаслик. -сузловчига нисбатан бауоловчи компонент мавжуд эмас.

  • олга сурилган гоялар бауоланмайди ва тандид остига олинмайди;

  • иш сифатига эмас, сонига даратилади, гоялар цанча куп булса шунча яхши;

  • исталган гояларни мумкин дадар кенгайтириш ва ривожлантиришга уаракат дилинади;

  • муаммо ечимидан узод гоялар уам дуллаб-дувватланади;

  • барча гоялар ёки уларнинг асосий магзи (фаразлари) дайд этиш йули билан ёзиб олинади;

  • «хужум»ни утказиш вадти анидланади ва унга риоя дилиниши шарт;

  • бериладиган саволларга дисдача (асо сланмаган) жавоблар бериш кузда тутилиши керак.


ХаЬагЫЫЬ o,rganish шиН qoidasi

  1. Savollarga о’у1ашЬ javob berishni suraydi.

  2. Та1аЬа1аг 4-5 guruhga ajrati1adi.

  3. Наг Ыг guruhdan ekspert1ami aniq1ashni so,raydi.

  4. Ekspeгt1aг bittadan savo1 Ьо’ушИа guгuh a,zo1ami tanishtiгishi кегак.

  5. Ekspeгt1aг vaгag,ini taгqatadi уа guгuhda ish1ashni tashki1 etadi.

  6. Ekspeгt1aг pгezentasiya qi1ish кегак^т та’1ит qi1adi.

  7. Mas1ahatchi o,mida shaгh1aydi, aniq1ik kiгitadi.

  8. Pгezentasiyani уакип1аЬ, Иаг Ыг guгuhga Иаг Ыг saуo1 исИип xu1osa1aг qi1adi.



  1. 1.Математика удитишда дандай анъанавий усуллар мавжуд?

    2Муаммоли таълимнинг хусусият-лари ва унинг дулланилиши имкониятлари нималарга боглид?

    З.Математика удитишнинг дандай ностандарт усуллари мавжуд?


    i1oуa. (4.1.)

Математика ухитишда ухувчиларни ёдлашга ёки уларни фикрламасдан факат олинган билимларни кайта сузлаб бериш каби усуллардан воз кечилиб, дарснинг таълимий жихатларини кучайтирадиган усулларига алохида эътибор келинмохда. Бунда янги мавзуни урганиш олинган билимларни мустахкамлаш, сураш ёки сухбат, улар ухувчиларнинг хулай ечимларни излашга, рационал алмаштиришлар бажаришга, хулоса чихариш ва исботлашларга жалб хилишга харатилади.

£



Мустахил ишлар масалалар ечиш буйича машхлар булиши, янги теоремани тахлил хилиш буйича иш, янги формулани чихариш буйича масалалар булиши мумкин. Масалан, икки сон йиFиндиси квадрати формуласи чихарилгандан сунг мустахил равишда икки сон айирмаси квадрати формуласини келтириб чихариш таклиф этилиши мумкин.

Ухитишда лекция (маъруза) усули кам хулланилади, бунда ухитувчи материални узи баён этади. Бу усул асосан юхори синфларда фойда беради. Амалий ва лаборатория ишлари хам математика ухитишда анъанавий усуллардан хисобланади.

2-savol. Muammoli ta,lim usuli.

Математика ухитишда муаммоли таълим усули хам кенг хулланиш имкониятлари мавжуд, чунки купгина тушунчаларни урганиш муаммоли вазиятни яратишга олиб келиниши мумкин.

Муаммоли таълим усули билан баён этишда хуйидаги мавзуларни ёритилиш имкониятлари мавжуд:

Логарифмик функциянинг хоссалари ва графиги. Бунда дастлаб хуйидаги масалалар харалади . а) берилган функцияга тескари функцияни топиш масаласи.Бунда берилган функциянинг тескарисини анихлаш ва узгариш сохалари орасидаги боFлихликни анихлашга эътибор харатилади.Саволлар хуйилади: хандай функция хамма вахт тескариланувчи ?Тескари функция формуласини хандай хосил хилиш мумкин?




Курсаткичли функциянинг хоссаларини такрорлаш. Иккала х,олда х,ам графиклардан фойдаланиш лозим, унинг аникланиш, узгариш сох,алари, монотонлиги, натижада муаммоли савол куйилади: курсаткичли функция тескари функцияга эгами? Бу саволни укувчилар мух,окама асосида х,ал килишга хдракат киладилар, бунинг учун уларда зарур билимлар мавжуд.





Download 1,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   71   72   73   74   75   76   77   78   ...   116




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish