Alisher navoiy nomidagi samarqand davlat universiteti hisoblash usullari kafedrasi



Download 1,8 Mb.
bet78/116
Sana07.07.2021
Hajmi1,8 Mb.
#111437
1   ...   74   75   76   77   78   79   80   81   ...   116
Bog'liq
O

Didaktik materiallar va qo’shimcha uslubiy qo’llanmalar ning hozirgi holati va rivojlanish tendensiyala-rini tushuntirib berish.

Didaktik materiallar va qo’shimcha uslubiy qo’llanmalar ning hozirgi holati va rivojlanish tendensiyala-rini o’rganadilar va tushuntirib bera oladilar.

Matematika bo’yicha spravochniklar va ma’lumot beruvchi adabiyotlar bilan ishlash. tushuntirib berish.

Matematika bo’yicha spravochniklar va ma’lumot beruvchi adabiyotlarni ishlash.tasniflanishini tushuntirib bera oladilar.

Matematika bo’yicha o’quv jixozlari bilan ishlash. tushuntirib berish.

Matematika bo’yicha o’quv jixozlari tushuntirib bera oladilar.

O ’qitish vositalari

ma’ruza matni, kompyuter slaydlari, doska

O ’qitish usullari texnikasi

ma’ruza, aqliyxujum texnikasi Zig­zag , xabarlashib o’rganish usuli, Insert texnikasi

O ’qitish shakllari

frontal, kollektiv ish








O ’qitish sharoiti

Texnik vositalar bilan ta’minlangan, guruxlarda ishlash usulini kullash mumkin bulgan auditoriya.

Kompyuter, multimediya proyektor

Monitoring va baholash

og’zaki savollar, blis-so’rov








Matematika o’qitish vostalari mavzusining texnologik xaritasi.

Ish

bosqich-lar




O’qituvchi faoliyatining mazmuni




Tinglovchi

faoliyatining mazmuni

1-bosqich.

Mavzuga kirish (20 min)

1.1.O’quv mashg’uloti mavzusi savollarni va o’quv faoliyati natijalarini aytadi.

1.2. BBB jadvalini to’ldirish qoidasi usulida mavzu bo’yicha ma’lum bo’lgan tushunchalarni faollashtiradi. BBB jadvalini to’ldirish qoidasi usuli natijasiga ko’ra tinglovchilarning nimalarda adashishlari, xato qilishlari mumkinligining tashxizini amalga oshiradi. (1-ilova).

Tinglaydilar.

Savollarga javob beradilar







2.1.Talabalarning e’tiborini tortish

Tinglaydilar.

2 -bosqich.

uchun jonlantirish savollari beradi. ( 2-ilova).




Asosiy

bo’lim

2.2. Ma’ruza rejasining hamma savolini tushuntiradi. (3-ilova).




UMKga qaraydilar

(50 min)

  1. Har bir savol nihoyasida umumlashtiruvchi xulosa beradi.

  2. Tayanch iboralarga qaytiladi. Talabalar ishtirokida ular yana bir bor takrorlanadi.

UMKga qaraydilar

Har bir tayanch tushuncha va iboralarni muhokama qiladilar.







3-bosqich.

Yakunlovchi

(10 тт)

  1. Mashg,ulot bo,yicha yakunlovchi xulosalar qiladi. Mavzu Ьо’у^а olingan bilimlarni qayerda ishlatish титкт^ та’1ит qiladi.

  2. Mavzu Ьо’у^а mustaqil o,rganish uchun topshiriq beradi

  3. Mavzu bo,yicha ЫНт1агт chuqur1ashtirish uchun adabiyot1ar ro,yxatini beradi.

  4. Keyingi mazvu bo,yicha tayyor1anib ke1ish и^ип savoПar beradi

SavoПar beradi1ar ЦМ^а qaraydi1ar

Mustaqi1 o,rganish uchun topsЫriq1arm yozib o1adi1ar.

UMKga qaraydi1ar ЦМ^а qaraydi1ar

1-i1ova (6.1.)

1. ВВВ jadvalini to,ldirish qoidasi.

БУБ (ЗХУ) жадвали- биламан/ билишни х,ох,лайман/билдим.

  • Мавзу буйича илмий текшириш ишларини бажаришни таъминлайди. Системали фикрлаш тахдил асослари ва структурлашни ривожлантиради.

  • Янги мавзуни урганишдан олдин кулланилади: биринчи ва иккинчи устунлар тулдирилади ва сунгра якунловчи кисмида учинчи устун тулдирилади.

БУБ (ЗХУ) жадвалини тулдириш коидалари билан танишади. Якка х,олда ёки жуфтликда жадвални тулдиради

Шу мавзу буйича сиз нималарни биласиз?”, “Нималарни билмокчисиз?” саволларига жавоб беради.

Жадвалнинг биринчи ва иккинчи устунни тулдиради. (якка х,олда ёки жуфтликда)

Мустакил равишда маъруза матнини укийди, (ёки эшитади)

Учинчи устунни тулдиради.

2ч^а (6.1.)

Мавзуни жонлаштириш саволлари.

Е1

1 Математика укув кулланмасидан фойдаланиш хусусиятларини айтинг.

  1. Кушимча воситалар: дидактик материаллар ва

улардан фойдаланиш услублари.

  1. Математика буйича справочник, кизикарли адабиётлар туркумини тушунтириб беринг.





/

\


/ Математика дарслиги, укув кулланмаси дастур ва дидактика талаблари билан аникланувчи укититтт максадларига мос / келувчи математика буйича билимлар

асосларини баён этувчи китоб х,исобланади.а)у укувчиларда илмий дунёкараш ва мантикий фикрлашни ривожлантириши; б) математика буйича маълумотларни системали ва илмий баён килиши; в) услубий нуктаи назардан кетма-кет жойлаштирилган

/

\

\

\

\

%

/



/

/





Укув кулланмаси укитиш жараёнида укувчиларга бериладиган ахборотни уз ичига олади. Уни тугр и куллаганда укувчиларга математика фани асосларини узлаштиришга ёрдам беради, билимлар билан куролланишга ва хотирани ривожлантиришга имкон беради. Х,озирги замон укув кулланмалари назарий маълумот ва машкларни уз ичига олади. Тенг кучли укув кулланмалар мавжудлиги бир томондан укитувчининг укитишда уз имкониятлари ва укувчилар билим савияларига мос равишда ундан ижодий фойдаланишга, иккинчи томондан, назарий ва амалий жикатларни узаро мувофик колда баён этишга, синф ва уй вазифаларини таксимлашни осонлаштиради.

£



Укув кулланмаси кургазмалилигига куйиладиган талаблар куйидагиларни уз ичига олади: а) билиш вазифаси шундан иборатки оддийдан мураккабга борилади, укувчилар фаолиятини кургазмалилик восита ва усуллари билан бошкаради, назорат ва коммуникатив амалларни бажаришга имкон беради; б) интрпретацион функцияси, турли хил белги ва расмлар оркали мавзу ва тушунчалар конкретлаштирилади; в) эстетик вазифалари- унинг куриниши ва безалиши укувчиларда гузалликни ва эстетик дид каби туйгуларни уйготиши учун хизмат килиши зарур.тасвирсиз асосий матнни ва махсус шакллашни уз ичига олган кужжатдан иборат.

  1. savol. Didaktik materiaПar va qo,shimcha uslubiy qo,Hanmalar

Дидактик материаллар укувчиларнинг мустакил фаолиятларини ташкил этиш учун мулжалланган булиб, укувчиларнинг масалалар ечиш буйича мустакил ишларини, индивидуал ва фронтал равишда курснинг мавзулари буйича текшириш назорат ишлари учун материалларни уз ичига олади. У кар бир мавзу буйича 4 та ва ундан ортик мустакил иш ва мавзулар буйича кушимча мустакил ишларни уз ичига олади.

3-savol. Matematika bo,yicha spravochniklar va ma,lumotli тгиета^каскт



Математика буйича справочниклар ва маълумотли математикадан адабиётлар куйидагиларни уз ичига олади: кисоблаш учун жадваллар, турли хил элементар математика буйича справочниклар, укувчиларнинг кундалик укув фаолияти учун зарур булган маълумотлардан фойдаланишга имконият яратади; кизикарли математик адабиётлар; илмий-оммабоп математика буйича адабиётлар. Улар билан ишлаш синфда ва синфдан ташкари машгулотларда амалга оширилиб, уларнинг кизикиш ва билимларини ривожлантириш учун хизмат килишини кисобга олиши зарур.
adabiyotlar.

Математика буйича укув жих,озлари куйидаги уч туркум жикозларни уз ичига олади: приборлар, асбоблар ; укитишнинг нашр воситалари; укитишнинг экран воситалари. 1- турдаги воситаларга турли хил геометрик моделлар, стереометрик шакллар комплекта, чизма ясаш асбоблари ва коказолар киради. Иккинчисига эса жадваллар ва карточка- тошириклар, нашр асосли дафтарлар, ишчи ва маълумотли жадваллар ва коказолар


Download 1,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   74   75   76   77   78   79   80   81   ...   116




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish