сулоласига мансуб Хива хонлари: Элбарсхон (1512-1516),
Султон Ҳожихон (1516), Ҳусайнқулихон (1516), Сўфиёнхон
(1516-1522), Бужақахон (1522-1526), Аванешхон (1526—
1538), Алихон (1538-1547), Ақатойхон (1547-1556), Юнус-
хон (1556-1557), Дўстхон (1557-1558), Ҳожи Муҳаммад
[Ҳожимхон] (1559-1594; 1598-1603), Араб Муҳаммадхон
(1603 -1623), Элбарс султон ва Ҳабаш султон (1623), Асфанди-
ёрхон (1623 -1643), Абулғозий Баҳодирхон (1643 -1663), Ану-
шахон (1663-1686), Аранг Муҳаммадхон (1686-1687), Ху-
дойдодхон (1687-1688), Ўзбекхон - Арнакхон (1688-1690),
Жўжи султон (1694-1697), Валихон (1697-1699), Шохдиёзхон
(1699-1702), Шоҳбахтхон (1702-1703), Сайид Алихон
(1703-1705), Мусахон (1705 -1706), Ёдгорхон (1706-1713),
Шергозихон (1714-1728), Элбарсхон II (1728 -1739), Тохдрхон
(1739-1740),
Нуралихон
(1740-1742),
Абулғозихон II
(1742 -1746), Ғ ойибхон (1746-1756), Қорабойхон (1756-1757),
Темургозихон (1757-1764), Абдулгозий III (1770-1804) ва
бошқалар.
1512-1520
й и л л а р
- Усмонли империяси султони Са
лим I Ёвузнинг ҳукмронлик даври.
1513
й и л
- Макиавеллининг «Ҳукмдор» трактата (ри-
соласи) ёзилди (1532 йили нашр этилди).
1514
й и л
- Усмонли турк султони Салим I Эрон шоҳи
Исмоил Сафавий қўшинини тор-мор этди ва Месопотамия
ҳудудини назорат қила бошлади. (Ҳар икки туркий суло
ла - Усмонли давлати ва Эрондаги Сафавийлар давлати
ўртасидаги ўзаро рақобат икки аср давом этди).
1515-1547 йиллар - Францияда қирол Франциск I
нинг ҳукмронлик даври.
1516 йил - султон Салим I Сурия ва Фаластинни босиб
олди.
1516
й и л
- Нунес Балбао Панама ерларини Шарққа ке
сиб ўтиб, Тинч океанининг шимолига чикди.
1517
й и л
- султон Салим I Миср пойтахти Қоҳира
шаҳрини эгаллади. У Мамлуклар давлатини агдариб
ташлаб, аббосийлар халифасини тахтга ўтказди ва Ис-
танбулга олиб келди. (Усмонли султонлари айни пайтда
1517-1924 йилларда ислом дунёсининг халифаларидан
ҳисобланган).
1517
й и л
- Виттенберг университета илоҳиёт про
ф ессора роҳиб Мартин Лютер индульгенция ёрлиқларини
сотишга қарши чикди. У университет черкови эшикла-
рига ўзининг «95 тезислари»ни ёпиштирди. Германияда
реформация бошланди.
1517-1518 йиллар - Юкатан яриморолида қулларни
излаб юрган испанлар бўлинмаси биринчи марта юксак ма-
даниятли Майя шаҳарларига дуч келдилар.
1518
й и л
- барбарлар қароқчиси Хайриддин Барба
росса Жазоирни Усмонлилар султонлигига бўйсундирди.
1519 йил 13
д е к а б р ь
- португалиялик Магеллан
бошлиқ сайёхлар Рио де Жанейро кўрфазига кирди.
1519
й и л
- Усмонли турк султонлигида деҳқонлар
қўзғолон кўтардилар. Унга шайх Жалол раҳбарлик килди.
1519
й и л
- Карл V «Мукаддас Рим империяси» импе-
ратори бўлди. У амакиси Максимилиан I дан Австрияга во-
рисийлик ҳуқуқини мерос олди.
1 5 1 9 й и л
- Майя давлатини забт этиш учун узининг
1 6
та отлиқ ва 400 кишилик бўлинмаси билан Эрнан Кортес
Мексика қирғоқларига тушди.
1 5 1 9 й и л
- Америка қитъасидаги дастлабки шаҳар -
Панамага испанлар асос солдилар.
1 5 1 9 й и л
- Диего Веласкес томонидан Кубада Гавана
шаҳрига асос солинди.
1 5 1 9 - 1 5 2 1
й и л л а р
- Мексика испаниялик босқинчи
Эрнан Кортес томонидан босиб олинди. У Юкатан дарёси
соҳилларига келиб ўрнашди.
1 5 1 9 - 1 5 2 2 й и л л а р
- Америго Веспуччининг Колумб
кашф килган ерларнинг янги қитъа эканлиги ҳақидаги фара-
зини португалиялик Герман Магеллан дунё айлана биринчи
сайёҳатида тўла тасдиклади.
1 5 2 0 й и л 2 1 о к т я б р ь
- Магеллан экспедицияси жану
бий кенгликнинг 52 градусида кейинчалик унинг номига
қўйилган қўлтиққа кирди.
1 5 2 0 й и л 1 0 д е к а б р ь
- Мартин Лютер папа ёрлигини
Виттенберг университета профессорлари ва талабалари
ҳузурида ёндириб ташлади.
1 5 2 0 - 1 5 6 6 й и л л а р
- усмонийлар султони Сулаймон
I
Қонунийнинг ҳукмронлиги даври. Сулаймон I Қонуний сал-
танатга Европа (Родос, Венгрия), Шимолий Африка (Жа-
зоир, Триполия, Тунис), Ўрта Шарқ (Месопотамия, Адан)
ҳудудларини қўшиб олди. Бу даврда салтанат ўзининг энг
юкори чўққисига чикди.
1 5 2 1 й и л
- Теночтитлан (Мехико) испанлар томонидан
босиб олинди ва бузиб ташланди. Ацтек империяси туга
тилди (ацтекларнинг сўнгги ҳукмдори Куатемок 1525 йили
қатл килинди).
1 5 2 1 - 1 5 5 7
й и л л а р
- Жуан II нинг Португалиядаги
ҳукмронлик йилларида мамлакат ўзининг олтин асрини бош
дан кечирди. Португалия Европа бозорларида шарк зиравор-
лари, қанд ва қуллар сотиш бўйича етакчи булган.
1 5 2 4 - 1 5 2 6 й и л л а р
- Германияда деҳқонлар уруши.
1524-1576
й и л л а р
- Тахмосп I Сафавийнинг Эронда
ҳукмронлик даври.
1525 йил март - Германиянинг Меминген шаҳрида
тўпланган қўзғолончилар йиғилишида «12 модда» дастури-
ни туздилар.
1525
й и л
- темурийлардан Бобур Мирзонинг Дехли
султонлигига ҳужуми.
1526 йил 21 апрель - Панипат жанги. Бу жангда Бобур
қўшини билан Дехли султони Иброҳим Лўдий қўшини ку-
рашиб, унда Бобур ғалаба қозонди.
1526-1530
й и л л а р
- Бобур Шимолий Ҳиндистонда
Буюк Бобурийлар давлатига асос солди.
1526-1858
й и л л а р
- Буюк Бобурийлар сулоласининг
Ҳиндистонда ҳукмронлиги даври.
Do'stlaringiz bilan baham: |