Адимги даврлардан


. Эд­ вард Хит (1970-1974). 67. Жеймс Каллаган (1976-1979).  68



Download 11,8 Mb.
Pdf ko'rish
bet155/492
Sana25.02.2022
Hajmi11,8 Mb.
#263829
1   ...   151   152   153   154   155   156   157   158   ...   492
Bog'liq
zhahon tarixining muhim sanalari

66
. Эд­
вард Хит (1970-1974). 67. Жеймс Каллаган (1976-1979). 
68
. Маргарет Тэтчер (1979-1990). 69. Жон Мейжор 
(1990-1997). 70. Тони Блэр (1997-2007). 71. Гордон Браун 
(2007- 2010). 72. Дэвид Кэмерон (2010 йил 11 майдан).
1721 йил апрель 
- Буюк Пётр I император деб эълон 
килинди. Россия подшолиги Россия империяси номини 
олди.
1722 йил 
- афгонлар (суннийлар) Мир Махмуд бошчи­
лигида Эронга ҳужум килди ва Исфахонни эгаллади. Шиа 
форс зодагонлари мукаддас шахарлар Карбало ва Нажаф 
(Ирок)га кетишди.
1722 йил 
- Океанияда голландлар томонидан Пасхи ва 
Самоа ороллари очилди.
1723 йил 
- Людовик XV балоғат ёшига етди ва регент- 
лик даври тугади.


1723 
йил 
- франкмасонлик махфий жамияти Андерсон- 
нинг «Янги Конституция китоби»ни дастур сифатида қабул
ҚИЛДИ.
1723-1790 
йиллар 
- америкалик иқтисодчи Адам Смит 
яшаган ва фаолият кўрсатган давр.
1724 
йил 
- Монтевидео (Уругвай) шаҳрига асос солин­
ди.
1724-1804 
йиллар 
- немис файласуфи Иммануил Кант 
яшаган ва фаолият кўрсатган давр.
1725 
йил 
- Санкт-Петербургда Фанлар академияси таш­
кил қилинди.
1726-1743 
йиллар 
- кардинал де Флёри Людовик XV 
нинг Бош вазири бўлди.
1727-1760 
йиллар 
- Англияда кирол Георг II нинг 
ҳукмронлик даври. Бу даврда Англияда парламент идо­
ра усули механизми: конституциявий монархия ишлаб
ЧИҚИЛДИ.
1728 
йил 
- Россия флотида хизмат килган даниялик Ви­
тус Ионассен [Иван Иванович] Беринг (1681 - 1741) Сибирь 
ва Камчатка қиргоқларини тадқиқ этиб, бўғозни сузиб ўтди 
(Осиё ва Америка қитъаларини ажратувчи бу бўғоз ҳозирда 
Беринг бўғози деб аталади).
1729-1731 
йиллар 
- Эрон афғон босқинчиларидан 
озод этилди. Туркий афшор қабиласининг етакчиси, катта 
лашкарбошилик кобилиятига эга Нодиршоҳ Исфахон ва 
Машҳаддан афғонларни қувиб чиқарди.
1730-1740 
йиллар 
- Россия императрицаси Анна 
Иоанновнанинг ҳукмронлик даври. Бу пайтда Россияда 
ҳокимият «немис партияси» (Болтиқбўйи зодагонлари) 
қўлида бўлган.
1730-1754 
йиллар 
- Усмонли турк султони Маҳмуд I 
нинг ҳукмронлик даври. У француз генерали Боннвалга ўз 
армиясини қайта ташкил қилишни ишониб топширди.
1732 
йил 
24 
янаврь 
- 1799 
йил 
18 
май 
- француз дра­
матурги Пьер Огюстен Карон де Бомарше яшаган ва фаоли­
ят кўрсатган давр.


1733-1738 йиллар 
- Польша мулклари учун булган 
уруш. Испания ва Франция давлатлари Австрия ва Россияга 
қарши курашган давр. Вена шартномаси (1738 й.) Польша 
учун урушларга чек қўйди.
1733-1793 йиллар 
- машҳур туркман мутафаккир 
шоири Махтумқули яшаган ва фаолият кўрсатган давр.
1735-1739 йиллар 
- Биринчи рус-турк уруши. Фран- 
циянинг ўзаро воситачилигида урушга якун ясаб, Белград 
сулҳи тузилди (1739 й.).
1736 йил 
- туркман афшар қабиласининг етакчи- 
си Нодирқули Таҳмосп Қулихон (Нодиршоҳ) Сафавий­
лар давлатининг таркибига кирувчи барча ҳудудларда ўз 
ҳокимиятини ўрнатди. У сафавийлар шоҳи Аббос III ни 
ҳокимиятдан агдариб, ўзини Эрон шоҳи деб эълон қилди. 
Мовароуннаҳр, Хоразм, Афгонистон, Ҳиндистон, Ироқда 
босқинчилик сиёсатини олиб борди. У Эронда марказлаш- 
ган йирик давлатга асосланган империяни ташкил қилди.
1736-1747 йиллар 
- Эрон шоҳи Нодиршоҳнинг ҳукм- 
ронлик даври.
1736-1795 й и л л ар - 
Эронда афшарлар сулоласи 
ҳукмронлиги даври.

Download 11,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   151   152   153   154   155   156   157   158   ...   492




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish