Адимги даврлардан


. Иосиф Иоганн Адам (1721-1732). 7. Иоганн Непомук Карл (1732-1748).  8



Download 11,8 Mb.
Pdf ko'rish
bet153/492
Sana25.02.2022
Hajmi11,8 Mb.
#263829
1   ...   149   150   151   152   153   154   155   156   ...   492
Bog'liq
zhahon tarixining muhim sanalari

6
Иосиф Иоганн Адам (1721-1732).
7. Иоганн Непомук Карл (1732-1748). 
8
. Иосиф Венцель I 
(1748-1772). 9. Франц Иосиф I (1772-1781). 10. Ало­
из I (1781-1805). 11. Иоганн I (1805-1836). 12. Алоиз II 
(1836-1858). 13. Иоганн II (1858-1929). 14. Франц I 
(1929-1938). 15. Франц Иосиф II (1938-1989). 16. Ханс 
Адам II фон Лихтенштейн (1989 йил 13 ноябрдан).
XVIII 
аср 
- Франция, Англия ва Германия файласуф- 
лари ўртасида маърифатпарварлик ғоялари муҳим роль 
ўйнади. Маърифатпарварларнинг асосий вакиллари: Анг­
лияда - Локк, Францияда - Монтескье, Вольтер, Руссо ва 
энциклопедистлар, Германияда - Кант, Лессинг ва б.
XVIII 
аср 
- инглиз шифокори Эдуард Женнер 
(1749-1823) чечакка карши эмлаш усулини кашф этди.


1700 йил 
- Готфрид Вильгельм Лейбниц Берлин 
Қироллик академиясига асос солди ва унинг биринчи пре­
зидента этиб сайланди.
1700 йил 
- Шимолий уруш пайтида Нарва жангида 
Швеция кироли Карл XII кушини Пётр I қўшини устидан 
галаба козон ди.
1700-1721 йиллар 
- Россия - Швеция ўртасида Ши­
молий уруш бўлди.
1701 йил 
- Бранденбург курфюрста (мустакил мулк) 
ўрнида Пруссия кироллиги ташкил топди. Фридрих I Прус­
сия кироллигига асос солди.
1702-1714 йиллар 
- Англияда Анна Стюартнинг 
ҳукмронлик даври.
1703 йил 
- Пётр 

томонидан Санкт-Петербург шаҳрига 
асос солинди.
1703-1711 йиллар 
- князь Ференц II Ракоци 
(1676 - 1735) раҳбарлигида Венгрияда озодлик ҳаракати. 
Габсбурглар ҳокимиятига карши кураш.
1703-1730 йиллар -
Усмонли турк султони Аҳмад II 
нинг ҳукмронлик даври.
1704-1774
йиллар 
- тасаввуф таълимотининг таникли 
намояндаси, шоир Хўжаназар Ҳувайдо яшаган ва фаолият 
кўрсатган давр.
1705-1711
йиллар 
- герман императори Иосиф 

нинг 
ҳукмронлик даври.
1705 йил 
- Тунисда ҳусайнийлар сулоласи ташкил топди.
1706-1790 йиллар -
таниқли давлат арбоби Бенжамин 
Франклин яшаган ва фаолият кўрсатган давр.
1707 йил 
- Венгрия парламента габсбурглар ҳокимияти 
агдарилганлиги ва мамлакат мустакилликка эришганлигини 
эълон килди.
1707 йил 
- Англия парламента Англия ва Шотландия 
ўртасидаги унияни конунлаштирди. Энди мамлакат Буюк 
Британия деб аталадиган бўлди.
1707 йил 
- Аврангзеб Ҳиндистонда вафот этди. Буюк 
Бобурийлар империясининг сўниши бошланди.


1707-1750 
йиллар 
- Жуан V Мурувватлининг Порту- 
галияда ҳукмронлик даври.
1709 
йил 
- Кандаҳор вилоятида Эрон босқинчиларига 
қарши қўзғолон кўтарилди. Қўзғолонга афғонларнинг гилза 
қабиласи хони Мир Вайсхон раҳбарлик қилди.
1709 
йил 
- Полтава жанги. Бу жангда Пётр 

бошчи­
лигидаги рус қўшини Швеция қироли Карл XII қўшинини 
тор-мор этди. Шимолий уруш натижасида Швеция Болтик 
денгизи устидан ўз назоратини йўқотди.
1709 
йил 
- Қўкон хонлиги ташкил топди.
1709-1876 
йиллар 
- Қўқон хонлигида минглар сулола­
си ҳукмронлик қилган давр.
М инглар сулоласи:
Шоҳрухбий (1709-1721), Абду- 
раҳимбий 
(1721-1733), 
Абдулкаримбий 
(1733-1750), 
Абдураҳмон 
(1750-1751), 
Эрдонабий 
(1751-1752;
1753-1766), Бобобек (1752-1753), Сулаймонбек (1766), 
Норбўтабий (1766-1801), Олимхон (1801-1810), Умар- 
хон (1810-1822), Муҳаммад Алихон (1822-1841), Султон 
Маҳмуд (1841-1842), Шералихон (1842-1845), Муродхон 
(1845), Худоёрхон (1845-1858; 1863; 1865-1875), Малла- 
хон (1858-1862), Шоҳмуродхон (1862-1863), Султон Му­
родхон [Султон Сайидхон] (1863-1865), Насриддинбек 
(1875-1876).
1710 
йил 
- Эрон шоҳи Султон Ҳусайн деҳқонларнинг 
ерни ташлаб кетишларини тақиқловчи фармон чиқарди.
1711 
йил 
- венгер аслзодалари ва Австрия императо­
ри Карл VI ўртасида ўзаро келишув шартномаси тузилди. 
Бу шартномага кўра, Карл VI Венгрияни Габсбурглар 
империясининг ажралмас қисми деб эълон қилди (1715 й.).
1711-1765 
йиллар 
- машҳур рус олими Михаил Ломо­
носов яшаган ва фаолият кўрсатган давр.
1712
йил 
- Пётр 

ўз давлати пойтахтини Москвадан 
Санкт-Петербург шаҳрига (1703 йил Нева дарёси соҳилида 
ўзи асос солган) кўчирди.
1712-1778 
йиллар 
- француз маърифатпарвари Жан 
Жак Руссо яшаган ва фаолият кўрсатган давр.


1713 
йил 
- Утрехт шартномаси имзоланди. У ва 
кейинги йили имзоланган Раштатт тинчлик сулҳига кўра, 
Янги дунёда испан мулклари учун бўлган уруш тугади 
(Филипп V Испания қироли деб тан олинди, Франция 
Гудзон кўлтиғи, Акади ва Ньюфаундленд оролидан 
ажралди).
1713-1740 йиллар 
- Пруссияни Фридрих - Виль­
гельм I бошқарган давр.
1713-1784 йиллар 
- француз қомусий олими Дени 
Дидро яшаган ва фаолият кўрсатган давр.
1714-1723 йиллар 
- Венада Бельведер саройи курилди.
1714-1901 йиллар 
- Ганноверлар инглиз кироллари 
сулоласининг ҳукмронлик даври. Стюартлар сулоласи 
ўрнига ҳокимият тепасига келган. Ганноверлар сулоласини 
Виндзорлар сулоласи алмаштирган.
Ганноверлар сулоласи:
Георг I (1714-1727), Георг II 
(1727-1760), Георг III (1760-1820), Георг IV (1820-1830), 
Вильгельм IV (1830-1837), Виктория (1837-1901).
1715 йил 
- Франция тахтига Людовик XIV ўрнига 
Людовик XV ўтирди. 1715-1722 йилларда кирол саройи 
Версални тарк этиб, Парижда (Пале-Руаяль) жойлашди.
1715-1774
йиллар 
- Францияда кирол Людовик XV 
нинг ҳукмронлик даври.
1716 йил -
Англияда парламент ваколати 
6
йил килиб 
белгиланди. Шу тариқа профессионал парламентга асос 
солинди.
1716-1745
йиллар 
- Японияда Ёсимуне Токугаванинг 
ҳукмронлик даври.
1717 йил 
- Англияда франкмасонлик жамияти вужудга 
келди.
1718 йил -
меъмор Арман-Клод Молле томонидан Па­
рижда Елисей саройи курилди.
1718 йил 
- французлар Луизиананинг пойтахти Янги 
Орлеанга асос солишди.
1721 
йил 
- Ништадт шартномаси тузилди. Шимолий 
уруш Россиянинг галабаси билан тугади. Россия Швеция


таркибидаги Ингрия, Ливония, Карелиянинг бир қисми ва 
Финляндияни ўзига қўшиб олиб, Европадаги кудратли дав­
латга айланди.
1721 
йил 4 апрель - 1742 йил 11 февраль 
- Орфорд 
графи Роберт Уолпол Буюк Британиянинг дастлабки 
премьер-министри бўлди.
Буюк Британия премьер-министрлари:
1. Роберт 
Уолпол (1721-1742). 2. Уилмингтон Спенсер Комптон 
(1742-1743). 3. Генри Пелхэм (1743-1754). 4. Ньюкасл 
Томас Пелхэм-Холлс (1754-1756). 5. Девоншир Уильям 
Кавендиш (1756-1757). 

Download 11,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   149   150   151   152   153   154   155   156   ...   492




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish