1501-1736
й и л л а р
- Эронда сафавийлар сулоласи
шу ном даги давлатни бошқарди. Сафавийлар туркий тил
да гаплашганлар, улар этник жиҳатдан туркийлар (озар-
байжонлар) бўлишган. Исломнинг шиа мазҳабига эътиқод
қилишган.
Сафавийлар сулоласи: Исмоил I (1501 -1524), Таҳмосп I
(1524-1576), Исмоил II (1576-1578), Муҳаммад Худобанда
(1578-1587), Аббос I (1587-1629), Сафий I (1629-1642),
Аббос II (1642-1666), Сулаймон I (Сафий II; 1666-1694),
Ҳусайн I (1694-1722), Таҳмосп II (1722-1732),
Аббос III
(1735-1736).
1502
й и л
- Христофор Колумбнинг Янги дунёга
туртинчи ва сўнгги саёҳати. У Панама бўйигача борди.
1503
й и л
- португалияликлар Занзибарни босиб олиб,
бу ерни Шарқий Африкадаги босиб олинган ерларнинг мар-
казига айлантирди.
1503-1507
й и л л а р
- Леонардо да Винчи «Жаконда»
портретини яратди.
1505-1533
й и л л а р
- Русда Василий III князлиги даври.
1506-1543
й и л л а р
- Алфонсо I нинг Африкадаги
ҳукмронлик даври. Конгонинг
дастлабки католик кироли
бўлган Алфонсо мамлакатни португаллар ёрдамида қайта
ташкил килди.
1507
й и л
- Япония тарихида нотинч давр бошланди. Бу
давр Япония тарихига «Курашувчи вилоятлар даври» номи
билан кирди.
1509-1547
й и л л а р
- Англияда Генрих VIII Тюдорнинг
ҳукмронлик даври.
1509-1510
й и л л а р
- «Афина мактаби», Рафаэль сурат-
ларининг яратилиши.
1509-1564
й и л л а р
- Швейцарияда янги черков
гоясини тарқатган реформатор Жан Кальвин яшаган ва фао
лият кўрсатган (кальвинизм таълимоти).
1510
й и л
- Америка истило қилинишининг
иккинчи
даври бошланди. XVII аср ўрталарига кадар давом этган бу
давр конкиста - истилолар даври дейилади.
1 5 1 0 й и л
- конкистадорлар (истилочилар) Панамада
дастлабки истеҳкомларни қура бошладилар.
1 5 1 1 й и л
- папа Юлий II Францияга қарши қаратилган
«Муқаддас лига»ни тузди.
1 5 1 1 - 1 5 1 2 й и л л а р
- Рафаэль «Мадонна ди Фоменьо»
суратини яратди.
1 5 1 1 - 1 6 5 9 й и л л а р
- Марокашда саъдийлар (саййид-
лар) сулоласи ҳокимиятни бошқарган давр. Саъдийлар су
лоласи Пайгамбар Муҳаммад (сав)нинг невараси Ҳасан
ибн Аминнинг авлодлари наслидан тарқалган. Бу
сулола
вакилларини Ҳасанийлар деб ҳам айтишган. Сулолага Суса
шаҳрида 1511 йилда Мухаммад ул-Махдий ал-Қойим асос
солган. Саъдийлар сулоласи Марокаш султонлари сифати
да давлатни бошқарганлар. Кейинчалик уларни филолийлар
сулоласи алмаштирди.
1 5 1 2 й и л
- Элбарсхон томонидан мустақил Хива хон
лиги ташкил килинди.
1 5 1 2 - 1 8 0 4 й и л л а р
-
шайбонийларнинг арабгиоҳийлар
Do'stlaringiz bilan baham: