Адимги даврлардан


Шайбонийлар сулоласидан булган Бухоро хонлари



Download 11,8 Mb.
Pdf ko'rish
bet146/492
Sana25.02.2022
Hajmi11,8 Mb.
#263829
1   ...   142   143   144   145   146   147   148   149   ...   492
Bog'liq
zhahon tarixining muhim sanalari

Шайбонийлар сулоласидан булган Бухоро хонлари: 
Муҳаммад 
Шайбонийхон 
(1500 -1510), 
Кўчкунчихон 
(1510-1530), Абу Саидхон (1530-1533), Убайдуллахон 
(1533-1540), Абдуллахон I (1540), Абдулазизхон (1540-1550, 
Бухорода), 
Абдуллатифхон 
(1540-1551, 
Самарқандда), 
Бароқхон 
(1551-1556), Пирмуҳаммадхон 
(1557-1561), 
Искандархон (1561-1583), Абдуллахон II (1583-1598), 
Абдулмўминхон (1598), Пирмуҳаммадхон II (1598-1601).
Т а х м и н а н 1 5 0 0 - 1 5 3 0 й и л л а р
- Италияда Ренессанс 
даврининг классик босқичи (Бу даврда Браманге, Леонардо 
да Винчи, Микеланжело, Рафаэль, Андреа дель Сарто, Кор- 
режо каби рассом ва ҳайкалтарошлар ижод қилган).
1 5 0 1 й и л
- Иккинчи итальян компанияси. Франция кироли 
Людовик XII Неаполитан қироллигини қайта эгаллади.
1 5 0 1 - 1 5 2 4 й и л л а р
- Эронда ҳукмронлик қилган тур­
кий Сафавийлар давлатининг асосчиси Исмоил I Сафавий- 
нинг хукмронлик даври.


1501-1736 
й и л л а р
- Эронда сафавийлар сулоласи 
шу ном даги давлатни бошқарди. Сафавийлар туркий тил­
да гаплашганлар, улар этник жиҳатдан туркийлар (озар- 
байжонлар) бўлишган. Исломнинг шиа мазҳабига эътиқод 
қилишган.
Сафавийлар сулоласи: Исмоил I (1501 -1524), Таҳмосп I 
(1524-1576), Исмоил II (1576-1578), Муҳаммад Худобанда 
(1578-1587), Аббос I (1587-1629), Сафий I (1629-1642), 
Аббос II (1642-1666), Сулаймон I (Сафий II; 1666-1694), 
Ҳусайн I (1694-1722), Таҳмосп II (1722-1732), Аббос III 
(1735-1736).
1502 
й и л
- Христофор Колумбнинг Янги дунёга 
туртинчи ва сўнгги саёҳати. У Панама бўйигача борди.
1503 
й и л
- португалияликлар Занзибарни босиб олиб, 
бу ерни Шарқий Африкадаги босиб олинган ерларнинг мар- 
казига айлантирди.
1503-1507 
й и л л а р
- Леонардо да Винчи «Жаконда» 
портретини яратди.
1505-1533 
й и л л а р
- Русда Василий III князлиги даври.
1506-1543 
й и л л а р
- Алфонсо I нинг Африкадаги 
ҳукмронлик даври. Конгонинг дастлабки католик кироли 
бўлган Алфонсо мамлакатни португаллар ёрдамида қайта 
ташкил килди.
1507 
й и л
- Япония тарихида нотинч давр бошланди. Бу 
давр Япония тарихига «Курашувчи вилоятлар даври» номи 
билан кирди.
1509-1547 
й и л л а р
- Англияда Генрих VIII Тюдорнинг 
ҳукмронлик даври.
1509-1510 
й и л л а р
- «Афина мактаби», Рафаэль сурат- 
ларининг яратилиши.
1509-1564 
й и л л а р
- Швейцарияда янги черков 
гоясини тарқатган реформатор Жан Кальвин яшаган ва фао­
лият кўрсатган (кальвинизм таълимоти).
1510 
й и л
- Америка истило қилинишининг иккинчи 
даври бошланди. XVII аср ўрталарига кадар давом этган бу 
давр конкиста - истилолар даври дейилади.


1 5 1 0 й и л
- конкистадорлар (истилочилар) Панамада 
дастлабки истеҳкомларни қура бошладилар.
1 5 1 1 й и л
- папа Юлий II Францияга қарши қаратилган 
«Муқаддас лига»ни тузди.
1 5 1 1 - 1 5 1 2 й и л л а р
- Рафаэль «Мадонна ди Фоменьо» 
суратини яратди.
1 5 1 1 - 1 6 5 9 й и л л а р
- Марокашда саъдийлар (саййид- 
лар) сулоласи ҳокимиятни бошқарган давр. Саъдийлар су­
лоласи Пайгамбар Муҳаммад (сав)нинг невараси Ҳасан 
ибн Аминнинг авлодлари наслидан тарқалган. Бу сулола 
вакилларини Ҳасанийлар деб ҳам айтишган. Сулолага Суса 
шаҳрида 1511 йилда Мухаммад ул-Махдий ал-Қойим асос 
солган. Саъдийлар сулоласи Марокаш султонлари сифати­
да давлатни бошқарганлар. Кейинчалик уларни филолийлар 
сулоласи алмаштирди.
1 5 1 2 й и л
- Элбарсхон томонидан мустақил Хива хон­
лиги ташкил килинди.
1 5 1 2 - 1 8 0 4 й и л л а р
- шайбонийларнинг арабгиоҳийлар 

Download 11,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   142   143   144   145   146   147   148   149   ...   492




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish