Адимги даврлардан



Download 11,8 Mb.
Pdf ko'rish
bet145/492
Sana25.02.2022
Hajmi11,8 Mb.
#263829
1   ...   141   142   143   144   145   146   147   148   ...   492
Bog'liq
zhahon tarixining muhim sanalari

Тюдорлар сулоласи: Генрих VII (1485-1509), Генрих VIII 
(1509-1547), Эдуард VI (1547-1553), Мария 1(1553-1558), 
Елизавета I (1558-1603).
1 4 8 6 - 1 5 2 0 й и л л а р
- машҳур мусаввир Беҳзод Ҳиротда 
миннатюра мактабини бошқарди.
1 4 8 7 - 1 5 3 2 й и л л а р
- инглиз гуманист ёзувчиси Томас 
Мор яшаган ва фаолият кўрсатган давр.
1 4 9 0 - 1 5 8 8 й и л л а р -
меъмор Хўжа Синон Усмонли 
турк султонлигида яшаган ва фаолият кўрсатган.
1 4 9 1 й и л
- қирол Карл VIII Бретан герцогининг кизи 
Аннага уйланди. Бургундия қўшиб олиниши билан Франци- 
янинг марказ л ашуви тўлиқ якунланди.
1 4 9 1 - 1 5 4 7 й и л л а р
- Англияда реформация кирол Ген­
рих VIII ҳукмронлиги даврига тўгри келди.
1 4 9 2 й и л 3 а в г у с т
- Христофор Колумб (генуялик ден- 
гизчи) ўзининг 92 кишилик командаси билан 3 та кемада: 
«Ниня», «Пинта» ва «Санта-Мария»да испан порти Палас- 
дан денгиз саёҳатига чиқди.
1 4 9 2 й и л 1 2 о к т я б р ь
- Колумб томонидан Янги ер -
Америка китъаси кашф этилди.
1 4 9 2 й и л
- христианлар томонидан мусулмонларнинг 
Европадаги 
с ў н г г и
таянчи - Гренада босиб олинди. Мусул- 
монлар қатл этилди. Яҳудийлар Испаниядан бадарга қилинди.
1 4 9 3 - 1 5 1 9 й и л л а р
- герман императори Максими­
лиан I нинг ҳукмронлик даври. У мамлакатда марказий- 
маъмурий бошкарув органлари тузди.
1 4 9 4 й и л
- Итальян уруши бошланди. Франция кироли 
Карл VIII Неаполитан кироллигини босиб олди.
1 4 9 7 - 1 4 9 8 й и л л а р
- Португалия кироли Ҳиндистонга 
борадиган денгиз йўлини топиш учун Васко да Гама бошчи­
лигида экспедиция жўнатди.


1 4 9 8 й и л м а й
- Васко да Гама Ҳиндистонга борадиган 
денгиз йўлини кашф этди. У араблар бошчилигида Яхши 
Умид бурни орқали ўтиб, ҳинд шаҳри Калькуттага келди.
1 4 9 8 - 1 5 0 0 й и л л а р
- Христофор Колумб узининг учин­
чи саёҳатида Америка қитъасининг Перуа кўрфази (Венесу- 
эла)га етиб борди.
1 4 9 8 - 1 5 1 5 й и л л а р
- Франция кироли Людовик XII 
нинг ҳукмронлик даври. Валуа сулоласидан. У ҳарбий, суд, 
солиқ, пул тизимида ислоҳотлар ўтказди.
1 4 9 9 й и л
- Франция кироли Людовик III Италияда 
ҳарбий ҳаракатлар олиб бориб, Миланни босиб олди.
1 4 9 9
й и л
- флоренциялик Америго Веспуччи буюк Ко­
лумб кашф килган ерларнинг янги китъа эканлигини исбот- 
лади. У Гвиана қирғоқларига сузиб борди. Янги ер кейинча­
лик унинг номи билан Америка деб аталди.
X V
а с р о х и р и
- Франция марказлашган давлатга ай­
ланди. Мамлакатда мутлак монархия ўрнатилди.
X V а с р о х и р и
- Истанбулда Усмонли турк султонлари- 
нинг кароргоҳи - Тўпқопи саройи курила бошланди.
X V I а с р -
Европада реформация асри.
X V I а с р б о ш л а р и
- Олтин Ўрда хонлиги кулади.
X V I а с р б о ш л а р и
-
1 8 2 4 й и л
- Кичик жуз давлати 
[ҳозирги Г арбий Қозоғистон ҳудудида] мавжуд бўлган. Ке­
йинчалик у турли кичик мулкларга бўлинган ва Россия им­
перияси таркибига кўшиб олинган.
X V I а с р б о ш л а р и - X V I I а с р н и н г 4 0 - й и л л а р и
- Ўрта 
жуз давлати [ҳозирги Марказий, Шимолий ва Шаркий 
Қозоғистон ҳудудида] мавжуд бўлган. Жунғорларнинг 
босқинчилик юришлари натижасида Ўрта жуз қозокларини 
Россия империяси таркибига ихтиёрий қўшилиш жараёни 
тезлашган.
X V I а с р б о ш л а р и - 1 8 4 7 й и л
- Еттисувда Катта жуз 
[Улуг жуз; уйшун] давлати мавжуд бўлган. Кейинчалик Рос­
сия империяси томонидан тугатилган.
X V I а с р н и н г 4 0 - й и л л а р и
- Японияга биринчи бўлиб 
Португалия савдогарлари кириб келди.


X V I
а с р б и р и н ч и я р м и
- «Қонли қонунлар»га биноан 
Англияда 70 минг киши дорга осилди.
X V I
а с р у р т а л а р и
- Россия Волгабўйи ва Ғарбий Си- 
бирни босиб олишга киришди.
1 5 0 0
й и л
- Ҳиндистонга йўл олган Педру Алвариш 
Кабрал (1460-1526) экспедицияси йўлдан адашиб, Брази­
лия қирғоқларига тушиб қолди ва Бразилияни кашф килиб, 
уни Португалия қироли ерлари деб эълон килди.
1 5 0 0 - 1 5 0 1
й и л л а р
- Исмоил I Сафавий томонидан 
олиб борилган урушлар натижасида Эронда катта-катта 
ҳудудлар эгалланди.
1 5 0 0 й и л ё з и
- Муҳаммад Шайбонийхоннинг Самар- 
қандни олиши ва янги ўзбек давлати - Шайбонийлар дав­
латига асос солинди. Бу давлат кейинчалик Бухоро хонлиги 
деб аталди.
1 5 0 0 - 1 5 1 0 й и л л а р
- Мовароуннаҳрда Муҳаммад Шай- 
бонийхон ҳукмронлик қилган давр.
1 5 0 0 - 1 6 0 1
й и л л а р
- Мовароуннаҳрда шайбонийлар 
сулоласи ҳукмронлиги.

Download 11,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   141   142   143   144   145   146   147   148   ...   492




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish